Ekonomska nesigurnost u pandemiji koronavirusa je gorući problem žena u Srbiji i na Kosovu. I pored redovnih problema sa kojima su se žene suočavale, pandemija je posebno otežala njihov ekonomski položaj i njihove napore ka osnaživanju.
Piše Anamari Repić, saradnica BFPE
Posledice pandemije korona virusa najviše trpe manji i srednji biznisi, a još je teže onima koje vode žene. Žensko preduzetništvo, od proizvodnje peciva, uslužnih delatnosti, zanatskih poslova, pa sve do softverskih kompanija, zbog pandemije koronavirusa sve je ugroženije. Kao da su mnogi poslovi koje vode žene ponovo na početku. Ovako su predstavnice preduzetnica iz Kragujevca i Prištine ocenile kako pandemija koronavirusa utiče na žensko preduzetništvo i njihov položaj u društvu.
Predstavnice ženskih udruženja su na onlajn diskusiji o položaju ženskog preduzetništva u Srbiji i na Kosovu, u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE), navele da su problemi ženskih biznisa u oba društva isti iz gotovo istih razloga. Ocenjuju da je žensko preduzetništvo ugroženo jer se uglavnom radi o manjim i porodičnim preduzećima, koja su bez finansijskih rezervi i kapaciteta za izradu dugoročnih strategija planiranja. Iako digitalno poslovanje, posebno u vreme pandemije, donosi novu šansu, ipak otvara pitanja poslovne spremnosti, pronalaženja novih tržišta i edukacije.
Žensko preduzetništvo se posebno našlo na udaru pandemije kovida 19, istakla je Jasmina Savić iz udruženja Filigran iz Kragujevca, grada u kome su nedavno uvedene nove mere sprečavanja širenja koronavirusa. Kako je rekla, mnoge žene se bave poslovima koji su najviše stradali, kao što su turizam, ugostiteljstvo, a posebno trgovina. Zato se problemi se iz dana u dan šire.
“Strah za zdravlje i život nadvladao je strah za posao i to kod žena pojačava osećaj nesigurnosti za porodicu, posao, tako da smo svi u iščekivanju šta će sledeći dan da donese”, izjavila je Savić.
Navodeći primer da su žene u turizmu, kao najugroženija delatnost tokom pandemije, nakon prvog otvaranja počele da se vraćaju na posao, Savić ističe da novo povećanje zaraženih ne ohrabruje, jer se posete turista otkazuju.
“Iako se nadamo da će se za godinu dana normalizovati stanje, biće potrebno nekoliko godina da se vrati nivo poslovanja, da se od toga može živeti i ulagati”, smatra ona.
I na Kosovu je pandemija još više otežala socio-ekonomski položaj žena, upozorava Sanija Murati, direktorka Balkanske asocijacije žena. Istakla je da je došlo do promena u vidu zatvaranja biznisa na određeno ili neodređeno vreme, smanjenje plata, ukidanja prihoda, ali i prinudnog promena načina poslovanja.
“Bitna je podrška i bitno je raditi na motivaciji jer su žene sada demotivisane”, rekla je ona.
“Kad mesecima nema prihoda onda počnete da vršite prekrajanje kućnih budžeta i menjate planove”, dodala je.
Nakon otvaranja a pošto je ukinuto vanredno stanje mnogi biznisi su osetili olakšanje. Međutim, ubrzo dolazi do novog povećanja broja zaraženih, što je postavilo pitanje hoće li biznisi biti zatvoreni ili će iskoristiti novu šansu – prelaz iz radnji na internet.
Nesigurna situacija je dovela do toga da se proizvodnja i usluge postepeno menjaju i prilagođavaju, što je šansa za žensko preduzetništvo. I Savić i Murati ističu da su se žene privremeno snašle, posebno one u poslovima keteringa, proizvodnji peciva, pa su se okrenule onlajn biznisu i pokrenule dostavu.
“Ova situacija je donela promene, više nije bilo odlazaka u kancelarije, u proizvodne pogone, a morali ste i dalje završavati posao”, rekla je Murati dodavši da je onlajn prostor važan deo rešenja.
“Vrlo brzo su žene naučile i taj deo posla”, izjavila je ona.
Kako veruje Savić, pandemija je poslovanje dovela do prekretnice, što će posebno ženskom preduzetništvu biti izazov.
“Razmišljajući o onlajn trgovini mogu se postaviti drugačije osnove”, izjavila je Savić dodavši da je nada u evropsko kao najveće tržište, a da žene samo udružene mogu napraviti korak ka novom poglavlju u poslovanju.
Podrška nadležnih institucija je ključna, kao i izrada novih tržišnih strategija, ali i edukacija u upotrebi digitalnih mogućnosti. Savić je podsetila da je Vlada Srbije, u okviru mera pomoći preduzetnicima, dodelila tri minimalna dohotka kao i paket mera podrške u vidu povoljnih kredita. Kako veruje, uz ovakvu pomoć preduzetnice mogu spremnije ući u naredni period.
“Kako bi pokrenule proizvodnju to je većini žena jedini izlaz jer većina nema neku finansijsku rezervu a mnoge žene plaćaju i zakup”, rekla je ona.
Institucionalna podrška kosovskim preduzetnicama je u najavi. Kako je rekla Murati, ministarstrvo ekonomije u Prištini je najavilo da će objaviti konkurs za podršku biznisima.
“To je šansa za žene da makar malo nadoknade ono što je izgubljeno”, izjavila je Murati.
Tokom diskusije svoje iskustvo u vreme pandemije prenela je Ljinda Šalja, vlasnica dve trgovinske kompanije iz Prištine. Kako je izjavila, pandemija i totalno zatvaranje ostavili su velike posledice, zbog čega će, kako smatra, biti potrebno puno vremena za povratak na prethodno stanje. Šalja je istakla da je u ovoj situaciji više nego ikad potrebno preorijentisati se u biznisu.
“Vreme je da preduzetnice shvate da svet više neće biti isti i da je potrebno razmišljati o budućim načinima vođenja biznisa”, ističe ona.
Šalja kaže da kao neko ko je odgovoran za dve kompanije, veruje da su nova tržišta i korišćenje digitalnih tehnologija ključ prevazilaženja krize. Stoga veruje da je jedan od načina okrenuti se na druga veća tržišta, kao što evropsko.
“Sa pandemijom Evropa je možda naša šansa”, poručuje ona uz ocenu da je region Zapadnog Balkana malo tržište sa malim ekonomskim potencijalom, kome su potrebne nove ideje.
“Mogućnost su nova preusmerenja, koja po svemu sudeći dolaze mnogo brže nego što očekujemo”, veruje Ljinda Šalja.
Predstavnice preduzetnica Kosova i Srbije su ocenile da pored toga što svojim biznisima žene dopunjuju kućne budžete, to je i put ka njihovom osnaživanju, uspehu i time uticaju u društvu. One smatraju da žene, kroz uspeh u biznisu, mogu doprineti razvoju i promenama.
Da je učešće žena u privrednom životu ključno, ističe se zbog podataka koji kažu da žene na svetskom nivou učestvuju u 2/3 poslova a u dobiti samo sa 10%.
“Možete da zamislite kako je to na Balkanu”, upitala je Savić. “Žene bez obzira na kvalitete rada imaju mnogo manje plaćene poslove”, dodala je.
Položaj žena je identičan u regionu, zbog čega su Sanija i Jasmina došle na ideju regionalnog delovanja. Osnovale su inicijativu koja radi na ekonomskom osnaživanju žena, kao korak ka razvoju i boljem položaju žene u društvu, rušenju barijera i stereotipa.
Učesnice ove debate su ocenile da će žene u biznisu morati da se pripreme za novu eru ekonomije. Posebno je naglašeno da poslovne žene ne mogu da budu žrtve politike i ograničenja već da kroz saradnju i nove načine poslovanja nađu novi put ka razvoju.
Razgovor o položaju ženskog preduzetništva održan je u okviru projekta Beogradskog fornda za političku izuzetnost „Kroz inovacije do poverenja i promene svesti“, koji se realizuje uz podršku EU.
Predsednica BFPE Sonja Licht izjavila je da je ideja ovakvog načina spajanja istaknutih profesionalaca sa Kosova i iz Srbije, stvaranje mogućnosti povezivanja i saradnje.
Govoreći o položaju žena u društvu, Licht je istakla da oseća zadovoljstvo pomešano sa brigom.
“Zadovoljstva što sve veći broj žena ipak odlučuje da sudbinu uzme u svoje ruke, a s druge strane brige zbog podataka da smo još uvek jako daleko od nečega što je ružno lice patrijarhalne kulture”, poručila je ona dodavši da se u takvom društvu marginalizuje mogućnost žena da učine društvo boljim i razvijenijim.
“Podrška koju žene daju ženama je u stvari ono što ih čini otpornijim, što može da izvuče kreativnu energiju koju nisu svesne da nose sa sobom”, izjavila je Licht verujući da će bitka za bolji položaj žena još dugo trajati.
“Ako se ne borimo onda je nećemo dobiti nikada, jasna je alternativa”, izjavila je Licht.
