Preuzmite izveštaj COCOPS: Kontekst javnog upravljanja i reforme u Srbiji
Izveštaj Kontekst javnog upravljanja i reforme u Srbiji – Rezultati ankete viših rukovodilaca u državnoj upravi, sadrži rezultate prve opsežne uporedne studije o reformi državne uprave u Srbiji. Izveštaj prikazuje rezultate ankete sprovedene među 1349 viših rukovodilaca državne uprave Srbije, u okviru projekta Koordinacija za koheziju javnog sektora budućnosti (COCOPS).
Cilj izveštaja je da se predstave viši državni službenici i proceni njihovo zadovoljstvo poslom i posvećenost organizaciji, da se istraži radno okruženje u kome ovi rukovodioci rade kao i da se izvesti o njihovim ocenama reforme državne uprave i o uticaju međunarodnih organizacija. Kroz izveštaj će biti pokazano da su ovo presudni činioci za uspešnost ili neuspeh budućih pokušaja reforme srpske državne administracije.
Studija pokazuje da velika reforma državne uprave u Srbiji tek predstoji. Dosadašnje reforme su okarakterisane kao delimične i neuspešne. Sadašnja kultura u državnoj upravi – zasnovana na poštovanju pravila umesto prema zasluzi i koju karakteriše visok stepen odbojnosti prema riziku – je direktna posledica radnog okruženja u kome viši rukovodilac deluje. Ispitanici ovog istraživanja navode veoma nizak stepen jasnoće cilja u sopstvenim organizacijama, pri čemu niži rukovodioci prijavljuju veći stepen dvosmislenosti u pogledu ciljeva u odnosu na visoke državne službenike na položaju. Dvosmislenost ciljeva praćena je visokom koncentracijom moći na nivou državnih službenika na položaju, pri čemu državni službenici izvršioci svedoče o veoma niskim nivoima samostalnosti u pogledu pitanja politika i budžeta i slaboj karijernoj mobilnosti. Konačno, ispitanici su ukazali na veoma visoke nivoe političkog uplitanja u funkcionisanje njihovih organizacija koji ugrožavaju uspešnu izradu i primenu politika. Velika većina ispitanika ukazuje na koristan uticaj međunarodnih organizacija u pogledu sadržaja reformi kao i dinamike i opsega u kome se one sprovode.
U izveštaju je pokazano da bi donosioci odluka na najvišem nivou trebalo da operacionalizuju strateške planove putem postavljanja jasnih ciljeva i normi, te njihovog formalizovanja kroz upravljanje prema ciljevima i rezultatima. Time bi se povećala odgovornost viših rukovodilaca, ali bi se postigla i dodatna zaštita viših rukovodilaca od uplitanja političara. Zauzvrat, viši rukovodioci bi trebalo da nižim nivoima u državnoj upravi delegiraju više samostalnosti u upravljanju, čime će se stimulisati prihvatanje kolektivnih ciljeva u čitavoj organizaciji. Povrh toga, treba preduzeti reforme koje će povećati karijernu mobilnost državnih službenika izvršilaca. Nalazi ovog istraživanja pokazuju da će takve reforme u upravi dovesti do većeg zadovoljstva poslom i angažovanja na svim nivoima uprave.
Iz svega navedenog proizilazi zaključak da je angažovanje svih slojeva rukovodilaca neophodan uslov za uspešnu primenu reforme državne uprave kao i delotvornog sprovođenja javnih politika. Promena konteksta u kome državni službenici deluju bi trebalo da bude prioritet kako za rukovodioce u državnoj službi, tako i za političke lidere.
