Deseti Beogradski bezbednosni forum zvanično je završen

BFPE Office

29. октобра 2020

Deseti Beogradski bezbednosni forum zvanično je završen

Iz dobro poznatih razloga, Beogradski bezbednosni forum je prvi put primenio „hibridni“ model organizacije događaja – naš program se odvijao kako na onlajn platformi, tako i u studiju.

Tokom ovih šest dana našeg jubilarnog događaja održane su 24 sesije u kojima je učešće uzelo 92 govornika i nekoliko hiljada aktivnih učesnika i pratilaca na mreži. Nadamo se da će sledeće godine beogradski hotel „Hajat“ ponovo biti mesto okupljanja naše zajednice, koja je iz godine u godinu samo rasla.

Posle šest zanimljivih dana, sledeći su zaključci Beogradskog bezbednosnog foruma:

  1. Čak i u vreme pandemije moraju postojati granice ograničavanja sloboda i prava građana.
  2. U vreme pandemije mnogi građani širom sveta osećali su se nemoćno. Za obnavljanje demokratije potrebno je da više ljudi povrati svoj glas, da budu aktivni učesnici, a ne pasivni sledbenici.
  3. Pandemija je upotrebljena kao izgovor za ubrzavanje „zarobljavanja države“ širom Zapadnog Balkana. Javnost je bila dodatno udaljena od odlučivanja, dok su demokratske institucije oslabljene. Stoga je bilo prirodno da se tema „zarobljene države“ bila u središtu pažnje našeg akademskog događaja.
  4. Depopulaciju na Zapadnom Balkanu bi mogla usporiti pandemija. Ipak, ovo je samo privremeno; društvima i dalje preti mogućnost da u roku od jedne generacije izgube četvrtinu svog stanovništva. Iako je jedan od aspekata razvoj ili oporavak ekonomije, povećanje poverenja u institucije i sistem jedini je način da se ovaj zabrinjavajući trend smanji.
  5. Principe multilateralizma će i dalje narušavati rastuće ambicije regionalnih sila. Da bi napor da se virus zaustavi bio zaista globalni, on mora biti multilateralan. Iako je prvi instinkt zemalja bio u zatvaranju, potreba za globalnom svešću, solidarnošću i zajedničkim delovanjem veća je nego ikad, kako je nekoliko vakcina u završnoj fazi ispitivanja.
  6. Desničarski nastrojeni ekstremisti takođe su pokušali da „iskoriste trenutak“. Tražili su svog zamišljenog krivca, značajnog „Drugog“ među migrantima i onima koji promovišu globalizam. Nudeći lažni osećaj zaštite i sigurnosti već uplašenim i zbunjenim ljudima, desničarski ekstremisti „love u mraku“. Govor mržnje postao je „normalizovan“ kao način komunikacije, što može dovesti do radikalizacije u većem obimu.
  7. Tradicionalno, poseban događaj na BSF bio je posvećen dijalogu Beograda i Prištine. Ovo je prvi put da su se najviši predstavnici dve vlade sastali na događaju organizovanom u regionu, zajedno sa specijalnim izaslanikom i predstavnikom EU i SAD. Ovakvi formati doprinose izgradnji poverenja, bez koga se ne može postići održivi mir. Nažalost, događaj je potvrdio da još uvek ne postoji jasna vizija kompromisa.
  8. Kritični, ali dobro utemeljeni izveštaji, nedavno najavljeni investicioni plan, otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i uskoro Albanijom i napredak zasnovan na zaslugama bez političkih kalkulacija načini su za EU ​​da postepeno prevaziđe krizu kredibiliteta koju je doživela na Zapadnom Balkanu. U isto vreme, kredibilitet je dvosmerna ulica: iako je istina da nema previše entuzijazma za dalje proširenje, uspešne reforme i živa demokratska društva najbolji su kontraargument kritičarima i skepticima.

U ime Beogradskog bezbednosnog foruma zahvaljujemo se svim partnerima, dugogodišnjim i novim, našem timu koji je omogućio događaj, audio i video podršci, govornicima, zato što su bili otvoreni za novi način razgovora, ali i učesnicima i medijima jer su bili sa nama na mreži tokom svih šest dana.

Foto: Aleksandar Anđić / BSF