Dijalog o energetskoj tranziciji Srbije nastavljen je u okviru Šestog parlamentarnog foruma za energetsku politiku, koji se održao 19. novembra 2018. u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sastanak je organizovan u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), Beogradskim fondom za političku izuzetnost i fondacijama Hajnrih Bel i Konrad Adenauer.
U uvodnom delu obratili su se Aleksandra Tomić, predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku, Nj.E. Tomas Šib, ambasador SR Nemačke, Norbert Bekman-Dirkes, direktor Fondacije Konrad Adeanuer u Beogradu i Simon Ilze, direktor Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.
Aleksandra Tomić je najavila nastavak razgovora o energetskoj tranziciji Srbije. Digitalizacija i nove tehnologije ubrzavaju nova kretanja i stvaraju nova tržišta, te je podrška Nemačke, koja je lider u sektoru softverskih tehnologija jako značajna. Dodala je i da preko Energetske zajednice Srbija aktivno učestvuje u energetskoj tranziciji u okviru Evropske unije.
Tomas Šib je istakao da se ovaj forum održava kao tradicija koja oslikava saradnju između Srbije i Nemačke u ovoj oblasti. Istakao je da su iskustva koja Nemačka ima takva da ukazuju da energetska tranzicija funkcioniše i da se Nemačka smatra pionirom u ovoj oblasti (počeci sežu još u 80-te godine). Takođe je istakao da energetska tranzicija otvara prilike za razvoj privrede i za otvaranje novih radnih mesta, a da je preduslov za uspeh da strukturne promene budu podržane i od politike, kao i da energetska tranzicija nije trka, već maraton.
Direktor fondacije Hajnrih Bel u Beogradu Simon Ilze je ukazao kako energetska politika više nije samo u fokusu zelenih stranaka, već celokupnog društva. Naglasio je i da energetska tranzicija pripada i građanima, jer su građani danas i proizvođači i potrošači energije.
U okviru sastanka se diskutovalo o energetskoj efikasnosti (EE) u školama i predškolskim ustanovama, kao i dobrim primerima primene novih tehnologija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Panel o energetskoj efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama je moderirala Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Ovom prilikom se posebno zahvalila GIZ-ovom Otvorenom regionalnom fondu za Jugoistočnu Evropu – energetska efikasnost (ORF-EE) sa sedištem u Sarajevu, koji je u mnogome doprineo da se javni dijalog o održivom korišćenju energije započne. Istakla je da tema energetske efikasnosti postaje sve bitnija u Srbiji, a da je posebno bitno podizati svest naših najmlađih i približiti im ovu temu u školama.
Na panelu je govorila i Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer u GIZ-u koja se takođe zahvalila svima na učešću i saradnji na pitanjima iz ove oblasti. Naglasila je da je projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji“ pruža podršku prenošenju Nacionalnog akcionog plana energetske efikasnosti u odgovarajući set propisa. Istakla je da je bitno da se radi na kapacitetima zaposlenih u javnim ustanovama i da je uspostavljena platforma koja povezuje parlamentarce u oblasti energetske efikasnosti.
Potom je dr Dušan Ignjatović predstavio kako je uz podršku GIZ-a učestvovao na EU projektima poput TABULA i EPISCOPE; naglasio da su iskustva Srbije danas primer za druge zemlje iz regiona kada su energetska politika i tranzicija u pitanju. U fokusu aktuelnog projekta (srpsko-nemačke razvojne saradnje) „Energetska efikasnost u javnim zgradama“, kojeg realizuje GIZ, su škole i vrtići; tako je urađena studija „Nacionalna tipologija škola i vrtića“. Ignjatović je dodao kako je jedan od najbitnijih projekata od 2009. godine popisivanje zgrada sa fokusom na utvrđivanje njihove energetske efikasnosti. Građani mogu saznati koliko su njihove kuće efikasne i šta bi trebalo poboljšati.
Aleksandar Macura iz RES fondacije, autor studije „Analiza nacionalnog Sistema finansiranja troškova u oblasti energije i energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama“, diskutovao je o trenutnom zakonodavnom i institucionalnom okviru. Ovom prilikom je govorio o ulogama u lancu finansiranja, vlasništvu nad objektima, prosečnom godišnjem budžetu za energetsku efikasnost, raspoloživim fondovima i važnosti domaćinske brige prema objektu, kao i dobrim i lošim primerima primene energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama, što u Srbiji čini 6,000 objekata.
Napomenuo je da ono što žele jeste da uz dovoljnu količinu energenata obezbede učenicima optimalan kvalitet grejanja, svetla i vazduha, a da nas to košta manje. Analizom je utvrđeno niko nije zadužen za postignuće (pre svega praćenje) optimalnih uslova energetske efikasnosti. U teorijskom smislu promena je jednostavna, u finansijskim planovima škola energetska efikasnost bi morala biti uvažena. Identifikovana su 4 elementa kako bi se videlo koja su izdvajanja dovoljna: 1) nema dovoljno dobro definisanog kvaliteta unutrašnje sredine, 2) nema dovoljno informacija o stanju zgrada, 3) referentne vrednosti trošenja energije, 4) referentne vrednosti novca za potrošnju energije.
Javnog novca je više nego ranije i pristup sredstvima je mnogo lakši, ali je upitan kvalitet projekata. Ono od čega bi trebalo početi jeste određivanje odgovorne osobe za energetskoj efikasnosti, kao i koristiti prisustvo roditelja za podizanje svesti. Napomenuo je da je u određenom procentu zgrada došlo do pogoršanja vazduha nakon primene mera EE, što pokazuje koliko je bitno da znamo šta inženjeri rade.
Na panelu je govorio i Aleksandar Perić, pomoćnik predsednika opštine Ljubovija, koji je istakao da je energetska efikasnost još uvek tema za koju nema dovoljno razumevanja i koja se i dalje posmatra kao trošak, a ne kao investicija. Takođe je istakao da je oko 60% objekata javne namene predstavljaju obrazovne ustanove i da to predstavlja veliki teret za budžet.
Istakao je da je Ljubovija nešto drugačija u odnosu na ostale opštine jer ima podršku rukovodstva. Takođe je istakao da uštede na računima za energiju ostavljaju dovoljno mesta da se taj novac uloži u neke druge oblasti. Energetska efikasnost u školama i vrtićima znači bolji kvalitet boravka i rada u tim objektima i za decu i za zaposlene, a ujedno i ukazuje na značaj veće brige o deci.
Ljubovija treba da posluži kao primer drugim opštinama i gradovima: kompletnom rekonstrukcijom matične škole čijim grejnim sistemom su obuhvaćene još 2 javne zgrade očekuje se velika ušteda. Do sada je sanirano 7 zgrada i uštede se kreću do 50 procenata, odnosno i do 15 miliona dinara na godišnjem nivou. Zaključio je time da je neophodan jak zakonski okvir, povećati fondove za finansiranje i raditi na edukaciji.
Drugi panel je činila diskusija o uklanjanju prepreka: Damjan Rehm Bogunović iz Hajnrih Bel Fondacije je govorio o obavezama Srbije prema Energetskoj zajednici i istakao da zakonodavci moraju da uklone barijere za upotrebu novih izvora energije. Energetska efikasnost je uvek prirodan prvi korak, međutim paralelno je potrebno uvoditi održive obnovljive izvore energije (OIE) i tu postoji puno izazova. Simon Ilze je diskutovao o energetskoj tranziciji u Nemačkoj. Pomenuo je trenutno stanje i tok reformi i povukao paralele sa Srbijom, gde je posebno pomenuo ugalj i Komisiju za ugalj. Dalje se, takođe, dotakao i pitanja o solarnim panelima koje poseduju kuće u Bavarskoj. Na panelu je potom, diskutovala Ana Đokić iz udruženja Ko gradi grad, koja je prikazala studiju slučaja, odnosno pokušaj instaliranja solarnih panela na kući na Dušanovcu. Govorila je o motivacijama za takav poduhvat, tehničko administrativnim barijerama na koje su naišli, kao i o trenutnom stanju. Takođe je napravila i osvrt na grafički prikaz administrativnog i tehničkog “putovanja“ i barijera.
Jasminka Oliverić Jang, iz RES Fondacije, je predstavila studiju RES Fondacije o uklanjanju barijera za obnovljive izvore energije u Srbiji. Naglasila je da, kada se govori o obnovljivim izvorima energije u Srbiji postoji velika nedoslednost i neizvesnost. Đorđe Popović, CmS Law, je na osnovu svega o čemu je diskutovano na današnjem forumu izveo zaključke o energetskoj tranziciji u Srbiji, sa osvrtom na pravo i administraciju. Govorio je o stanju pravnog okvira, ali je i istakao da postoji prostor za unapređenje.
Forum je zaključila dr Aleksandra Tomić: sumirala je celokupnu diskusiju o energetskoj efikasnosti i uklanjanju barijera za obnovljive izvore energije, napravivši osvrt na to odakle krenuti sa njihovim uklanjanjem i šta će se desiti ukoliko to ne učinimo.
