Start-up šansa za Srbiju i Kosovo

Nebojša Miljanović

03. децембра 2018

Start-up šansa za Srbiju i Kosovo

Autorka: Nevena Bogdanović, Radio Slobodna Evropa

Naslovna fotografija: Polaznici u ICT Hub-u.

“Pre dve godine sam počeo da razvijam aplikaciju za škole u Prištini, a danas tražim partnera u Beogradu da to ovde primeni. Nisam verovao da je tako nešto moguće”, kaže za Radio Slobodna Evropa Egzon Keljmendi, mladi preduzetnik sa Kosova.

Keljmendi u Prištini radi u start-up firmi koja je osmislila digitalnu učionicu za škole i univerzitete. U Beograd je ovog vikenda došao prvi put, na dvodnevnu radionicu za start-up preduzetnike. Radionica se sprovodi u okviru trogodišnjeg projekta ’’Promene svesti: Kroz inovacije i poverenje’’ koji je podržala Evropska unija, čiji je cilj povezivanje stručnjaka iz Srbije i sa Kosova. U trenutku kada je dijalog dve strane o normalizaciji odnosa u zapećku – a Beograd i Priština su trenutno u fazi trgovinskog spora pošto je Kosovo podiglo carinu na 100 odsto za proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Nama je cilj da vidimo da li je saradnja moguća, i do sada se pokazalo, na svakoj aktivnosti koju smo organizovali, da su nam problemi isti, i da zajednički možemo doći do rešenja tih problema“, kaže Lidija Radulović iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, nevladine organizacije koja zajaedno sa partnerima sprovodi projekat.

Predstavnici pet start-up firmi sa Kosova su se u Beogradu sreli sa start-up preduzetnicima iz Srbije, kako bi zajedno pronašli održive načine poslovanja i izlaska na svetsko tržište koje im je zajednički cilj. Pored ciljeva, dele i problem – teško je pronaći ulagače.

Egzon Keljmendi predstavlja svoju ideju. Foto: Nevena Bogdanović RSE 2018.

Aleksandar Marković direktor firme Application Arts iz Beograda koja razvija aplikaciju za rezervaciju ugostiteljskih objekata, kaže da je podrška slaba.

“Uopšte nije sjajno. Fali i državnih i privatnih fondova. Te investicije koje neki fondovi nude su toliko male da ljudi ne mogu ni da rade, da razviju proizvod kako treba. Novac ti ne pokriva ni troškove za iznajmljivanje prostora i plate, a kamoli za plasman proizvoda“, kaže Marković.

Živojin Sekulić iz firme 3D Softver Solutions koja razvija tehnologiju za prepoznavanje lica primenjivu u raznim industrijama, smatra da se u poslednjih nekoliko godina situacija u Beogradu ipak popravlja.

“Pojavili su se neki državni fondovi, a tu su i standardni ’venture kapitalisti’ (ulagači koji zauzvrat traže udeo u kompaniji) koji su i ranije postojali. Ima dosta novih ’biznis anđela’ (ulagača u početnu fazu projekta), mi smo od jednog od takvih i dobili podršku“, kaže Sekulić, ali ističe daim je za dalji razvoj potrebno dodatno ulaganje.

“Pregovarali smo sa kompanijama iz Srbije, ali ipak pokušavamo da nađemo ulagače na tržištima koja su nama interesantna – Amerika, Azija i Zapadna Evropa, od automobilske industrije do bankarstva“, zaključuje Sekulić.

Za Etrita Tahirija iz kompanije Zombie Soup, koja od 2012. godine razvija aplikacije, glavni problem za pokretanje start-up kompanije na Kosovu je pronalazak radnika, pošto je potražnja za IT stručnjacima velika.

“Start-up firmama na Kosovu glavni konkurenti su strane kompanije. One programerima nude natprosečne plate u odnosu na standard Kosova, ali su na dobitku, jer bi u svojim matičnim državama morali da ih plate mnogo više“, objašnjava Tahiri.

Tahiri smatra da je prednost Kosova to što je tržište malo, pa je lako ostvariti kontakte.

“Od skoro imamo i ministarstvo za inovacije. U njihovom fondu možete dobiti podršku za pokretanje biznisa i mislim da to, za razliku od nekih ranijih državnih fondova, stvarno funkcioniše“, kaže Tahiri.

Da sistem baš i ne funkcioniše misli Egzon Keljmendi.

’’Razvoj moje aplikacije zahteva saradnju sa univerzitetom, ministarstvima. Zbog toga imam problem. Sistem je opterećen su birokratijom, tenderima, ali i korupcijom’’, ističe Keljmendi.

Keljmendi smatra i da je start-up preduzetnicima na Kosovu teško da izađu na tržište.

’’Ako i postoje državni i privatni investicioni fondovi, sredstva uglavnom dobijaju ljudi koji imaju poznanstva. Takođe, biznismeni traže konkretne rezultete odmah, a vi ste na početku i imate samo ideju. Nije lako naći novac“, kaže Keljmendi.

Za stanovnike severa Kosova start –up fondovi u Prištini nisu lako dostupni, tvrdi Milan Milosavljević iz Leposavića. On je na radionicu došao da nauči kako se pokreće biznis, ali i da vidi kakve su mu šanse da u Beogradu nađe investicioni fond. Kaže da je njegovim kolegama na severu Kosova teško da nađu i ulagača iz Srbije.

“Nema sigurnosti na severu Kosova i onda niko i neće da uloži u vas. Ako i dobijete novac, glavni problem je – šta dalje. Trusno je područje i ni mi sami nismo sigurni gde ćemo biti za pet godina, a ne naš biznis. Nenormalizacija odnosa ide nam na štetu, i mnogi su poslovi propali zbog toga“, ističe Milosavljević i dodaje da je spreman na saradnju i sa Srbima i sa Albancima.

Da mlada generacija ima potencijal da obnovi porušene mostove saglasna je i Arta Ahmetaj iz Inovacionog centra Kosovo. Kaže je u Beogradu dobila dosta korisnih ideja koje bi se mogle primeniti i na njenom radnom mestu u Prištini, poput načina organizacije poslovnih inkubatora.

“Inkubatori koje smo posetili u Beogadu pružaju podršku preduzetnicima i duže od dve godine, ako je to potrebno. Kad se vratim na Kosovo, razgovaraću sa svojim šefovima da i mi to primenimo“, kaže Ahmetaj.

Trogodišnji projekat saradnje stručnjaka iz Srbije i sa Kosova, započet prošle godine, već daje prve rezultate. Nakon susreta 2017. godine, mladi programeri, dizajneri i aktivisti sada razvijaju četiri android i veb aplikacije. Među njima su turistički vodič kroz Beograd namenjen mlađoj generaciji ljudi na Kosovu i aplikacija sa prikupljanje usmene istorije zajedničkih sećanja u bivšoj Jugoslaviji.