Neformalna Zelena poslanička grupa obeležila 10 godina od osnivanja u NSRS

18. јуна 2019

Neformalna Zelena poslanička grupa obeležila 10 godina od osnivanja u NSRS

U maloj sali Narodne Skupštine Republike Srbije (NSRS) održana konferencija u povodu obeležavanja 5. juna Svetskog dana životne sredine. Ovo je bila dobra prilika da obeležimo 10 godina od osnivanja Zelene poslaničke grupe (ZPG). Na ovoj konferenciji više od 60 učesnika i učesnica imalo je priliku da čuje informacije iz ugla međunarodnih aktera, poslanika i poslanica iz zemlje i regiona i evropskoj perspektivi borbe protiv klimatskih promena.

U uvodnom obraćanju Šef Misije OEBS-a Andrea Orizi je izjavio: “Stanje životne sredine definiše kako će izgledati budućnost vaših građana. Parlament predstavlja pokretača demokratije i institucija. ZPG je odličan primer okupljanja poslanika iz vladajuće većine i opozicione manjine.”  Pored njega na ovom panelu su učestvovali su i Žarko Petrović iz UNDP –a, Simon Ilse iz Fondacije Hajnrih Bel, Yngve Engstroem iz Delegacije EK u Srbiji, i Nada Lazić, ZPG. Panel je moderirala Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Nada Lazić je je pohvalila rad ZPG, a Žarko Petrović je govorio o globalnim ekološkim problemima i potencijalnim pretnjama koje dolaze iz prirode On je istakao važnost partnerstva javnog i privatnog sektora, uvođenja cirkularne ekonomije i podrške inovacijama. Simon Ilse je još jednom podvukao da su ovogodišnji izbori za Evropski parlament bili klimatski izbori. Istakao je važnost akcija buđenja društava, kroz razne akcije, poput “Petkom za budućnost”. Ingve Engstrom je zagađenje vazduha predstavio kao važan problem jer veliki broj ljudi direktno ili indirektno umire od posledica zagađenja vazduha. Rezimirajući uvodni panel Sonja Liht je istakla očiglednu neophodnost postojanja Zelene poslaničke grupe i Zelene stolice. Izrazila je oduševljenje što je civilno društvo već godinama prisutno, što učestvuje u raspravi i zajedno sa članovima parlamenta učestvuje u kreiranju zakonodavstva. Podsetila je da se u debate o ovim temama posebno moraju uključiti žene i mladi, jer su to dve veoma važne ciljne grupe.

cof

Uloga i značaj neformalnih grupa u radu parlamenta

U drugom panelu učestvovali su Gordana Čomić, potpredsednica NSRS, Aleksandra Tomić predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku, Dejan Radenković, narodni poslanik i Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. U ovom panelu se razgovaralo o tome koja su iskustva neformalnih međustranačkih poslaničkih grupa i da li je dijalog i zajednički rad moguć?. Ovaj panel je pokazao da je dijalog moguć jer je razgovor potpuno odudarao od slike koju poslednjih godina gledamo na sednicama NSRS.

Aleksandra Tomić je navela da su mnoge teme otvorene u Parlamentu zahvaljujući neformalnim poslaničkim grupama i da je to veoma važno. U okviru neformalnih grupa se mnogo više razgovara o različitim temama i u njima se mnogo bolje razumemo. Njihov značaj je u otvaranju svih ovih tema, a koje se ne mogu u plenumu otvarati. Narodna poslanica Gordana Čomić, kao deo ne samo ZPG, nego i Ženske parlamentarne mreže kaže da je uloga neformalnih grupa da budu conducive environment i doprinesu donošenju nekih povoljnijih politika. One se zasnivaju na dobrovoljnom učešću – „moć za“ (kako bi se nešto uradilo za) životnu sredinu, a ne „moć da“ (vladam nekim).  Međutim, nisu sve neformalne grupe podjednako uspešne. Razlika ŽPM i ZPG je u tome što su žene uspele da budu kohezivne i da se izbore za neke politike zajedno, a ZPG nije baš toliko kohezivna da bi uspela da spreči posledice ili se izbori za neke zakone. Generalno, moć neformalnih grupa leži u tome da se suprotstave formalnoj moći, i danas su jedino mesto gde postoji međupartijski dijalog. Njihov smisao je da se nešto uradi, a ne ko je to uradio. U Srbiji mora da se shvati da – dok ljudi koji se međusobno ne podnose ne sednu zajedno za sto i ne reše da rade zajedno na nekim problemima – problema će biti.  Narodni poslanik Radenković Dejan je rekao da trenutno nije ni u jednoj neformalnoj poslaničkoj grupi jer smatra da se u njima sve svodilo na politike „od danas do sutra“, i rad po principu „ako nas neko ne organizuje, mi ne možemo sami da se organizujemo“. Želeo je da poentira sa činjenicom da je NVO sektor taj koji uglavnom koordinira neformalnim grupama i okuplja narodne poslanike oko određene teme. Izrazio je zabrinutost oko postojanja ZPG u budućnosti, kada BFPE i CMV završe ovaj ili neki drugi projekat. Osim toga, brine ga i činjenica da poslanici nemaju integritet da potpišu neki amandman u okviru neformalne grupe bez mišljenja stranke. On smatra da je to problem na kome se treba raditi u budućnosti. Branislav Blažić, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine,je upozorio da je nivo svesti o ekološkim temama kod nas mnogo niži od nivoa zemalja Evropske unije. U zemljama EU je jedan od temelja svake politike briga o prirodi i njenoj zaštiti. Za njega Parlament treba da bude svetli primer u davanju doprinosa u razvoju ekološke svesti – konkretno pozvao je i ostale poslanike da se pridruže ZPG. Osim toga, on smatra da obrazovanje o životnoj sredini mora počinjati od nivoa vrtića.

oznor


Značaj regionalne saradnje za politike zaštite životne sredine


Na ovom panelu razgovarano je o regionalnoj saradnji parlamenata i neformalnih zelenih poslaničkih grupa. U diskusiji su učestvovali Saša Magazinović, zastupnik u Parlamentu Bosne i Hercegovine, Hari Lokvenec iz Makedonskog Sobranja i Aleksandar Damjanović iz Skupštine Crne Gore kao i Nada Lazić iz ZPG. Pokrenuto je mnogo pitanja, od rešavanja problema granica, zajedničkog upravljanja energetskim sistemima, razmeni primera dobre prakse.

Hari Lokvenec je govorio o tome da svi poslanici, koji osećaju potrebu zaštite životne sredine za svoju decu, treba da budu članovi zelenih poslaničkih grupa . Istakao je važnost životne sredine govoreći da ovo nije nacionalno već regionalno pitanje u kome nema podela po nacionalnosti, religiji…nego se tiče svih nas zajedno. Po njemu su potrebni mehanizmi regionalne saradnje. Istakao je važnost promena da bi nam životna sredina postala stil života. Govorio je o povezanosti ekonomije i ekologije i dodao je da naše zemlje moraju ekonomski da ojačaju. Pohvalio je konferenciju ukazujući na problem i zaostajanje regiona u oblasti upravljanja otpadom.

Aleksandar Damjanović ukazao je da je u Crnoj Gori otvoreno i poglavlje 27 ali da problem ostaju isti i da se ne rešavaju. Ukazao je na zajedničke probleme otpadnih voda, mini-hidro elektrane, zagađenja vazduha, klimatskih promena… Istakao je da su to teme na kojima možemo zajedno da radimo, ali neophodna je politička volja kao i da se oformi mehanizam za saradnju. Parlamenti u svim zemljama imaju duge procedure, poslaničke odredbe, i zato su po njemu upravo neformalne grupe mnogo fleksibilnije i brže, efikasnije u davanju doprinosa problemu zaštite životne sredine.  

Saša Magazinović je aktuelizovao dobrosusedsku saradnju govoreći o tome da je mi u region nemamo. “Ne možemo imati dobrosusedske odnose kad imamo nesređene probleme sa granicama, korišćenjem energetskih postrojenja…” rekao je on. U Bosni i Hercegovini trenutno je jedna od najvažnijih regionalnih tema skladištenje nuklearnog otpada iz elektrane Krško za koji je Hrvatska predvidela lokaciju za skladištenje tik uz granicu sa BiH.  Nada Lazić je istakla da je ZPG uspela da utiče na zabranu korišćenja plastičnih kesa u Srbiji. Ponovila je da u oblasti životne sredine ne sme samo šteta ili skandal biti prikazan u medijima. Ukazala je na primer nedostatka svesti ištičući da je predsednik najveće poslaničke grupe jednom prilikom javno rekao da imamo važnijih prioriteta od životne sredine.

O važnosti regionalnog povezivanja ukazala je na to da životna sredina nije segment sam za sebe i da zagađenje nema granica. Još je istakla neophodnost međusobne regionalne saradnje kao i stvaranja partnerstava sa civilnim sektorom.


Životna sredina i klimatske promene – pogled iz Evrope

Poslednji deo je bio rezervisan za Vedrana Horvata iz Instituta za ekološke politike iz Zagreba. Vedran je pojasnio Green new deal koji je kao platforma ponuđen na izborima za Evropski parlament. Upućujući na to da smo sve više svesni ekstremnih klimatskih promena, i na Balkanu, a ne samo na EU Vedran je istakao važnost snage promene stila života.  Pomenuo je da CO2 emisije i dalje rastu ali da i dalje imamo problem na koji način javnost možemo uveriti o važnosti klimatskih promena i pitanju života na zemlji budućih generacija? Trenutno postojii 4 scenarija na globalnom nivou što se tiče budućeg kvaliteta života. On se nada da će klimatska politika biti u srcu političkih dešavanja, kad dođe do pitanja mitigacije i promena zakonodavstava i politika. Za Ekonomsku krizu 2008 oslobođene su stotine miljardi eura za sanaciju banaka – a šta je sa današnjom klimatskom krizom? Istakao je da su sadašnji ekonomski sistemi uspostavljeni na potrošnji, ali zaokret u tom smislu je neophodan kako bi se uspostavio drugačiji obrazac korišćenja sirovina, odnosa prema dobrima i predupredile dalje posledice klimatskih promena. Potrebno je po njemu smanjenje ulaganja u projekte koji se tiču ekstrakcije i korišćenja fosilnih goriva. Na kraju nam je poručio “vi kao pojedinci morate da smanjite potrošnju!”

Konferenciju su podržali program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Misija OEBS u Srbiji i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Hajnrih Bel fondacija i Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu GIZ ORF EE.