Linije podele i tačke spajanja u njima: IBM

BFPE Office

02. августа 2019

Linije podele i tačke spajanja u njima: IBM

Autor: Kozeta Dervishi

Prvi put objavljen u dnevnom listu „Koha Ditore“

U okviru tehničkog dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, Kosovo i Srbija su u decembru 2011. godine postigli Sporazum o integrisanom upravljanju granicama, koji je poznat pod engleskim akronimom IBM. Sporazum uređuje prekograničnu saradnju, uključujući zajedničke tačke prelaza, redovnu komunikaciju policijskih vlasti, carina i drugih agencija.

Postizanje sporazuma je omogućeno na osnovu zakonodavstva i najboljih praksi EU, kao i principa “konstruktivne nedorečenosti”. U slučaju ovog sporazuma, reč “granica” u okviru koncepta integrisanog upravljanja granicama, se sa jedne strane razume kao državna granica, dok je druga strana smatra administrativnom linijom. Pored toga, korišćenje reči “nadležnost” umesto “suverenitet” je takođe doprinelo postizanju sporazuma i primeni koncepta integrisanog upravljanja granicama na šest prelaznih tačaka između Kosova i Srbije.

Do primene sporazuma o integrisanom upravljanju granicama, prelazak iz Kosova u Srbiju i obrnuto je podrazumevalo niz komplikacija usled nedostatka komunikacije između vlasti sa obe strane. Vrlo često, a posebno u toku leta je dolazilo do dugačkih redova, a vlasti nisu bile spremne da primene bilo kakav mehanizam radi olakšanja postupaka provere.  Do toga nije moglo doći jer nije postojao protokol o saradnji, što je upravo omogućio nadolazeći sporazum.

Puna i momentalna primena sporazuma je imala izuzetno jak efekat po poboljšanje slobode kretanja ljudi i robe, kao i jačanje bezbednosti pogranične kontrole, a na osnovu evropskih standarda i najboljih evropskih praksi.

Sporazum je imao direktan efekat na prelazak granice, posebno dijaspore. Vreme čekanja, koje se pre sporazuma merilo satima, je smanjivano. Jedan državljanin na privremenom radu u inostranstvu, koji je ove godine prešao preko granične prelazne tačke Bela Zemlja za samo par minuta, kaže da se “ranije mnogo i dugotrajno čekalo, te da je bilo gotovo nepodnošljivo kada  je visoka temperatura.” Ovo je potvrdio jedan policajac, koji navodi: “Kosovska policija je apelovala na dijasporu da koristi i druge granične prelaze, pošto se na šest prelaza primenjuje sporazum o integrisanom upravljanju granicama.”

Zatvaranje nelegalnih prelaznih tačaka u severnom delu Kosova, koje je omogućio ovaj sporazum, je imalo efekta i po saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine ljudima, kao i borbi protiv međunarodne trgovine narkotika. Portparol Carina Kosova je izjavio da “je broj slučajeva krijumčarenja brojčano najniži ove i prethodne godine. Nekada je broj prekršaja ove vrste bio 400 ili 500 godišnje, ali je u protekle dve godine došlo do značajnog smanjenja broja takvih slučajeva. Nismo imali više od četrdeset takvih slučajeva gde smo konfiskovali robu u pokušaju krijumčarenja“.

Ovaj sporazum je takođe poboljšao dotadašnji asimetrični odnos uvoza i izvoza između Kosova i Srbije. 2011. godine, Kosovo je izvezlo robu u Srbiju u vrednosti od otprilike osam miliona evra. Godinu dana kasnije je taj broj utrostručen, da bi 2016. godine došao do cifre od 46 miliona evra. Isto važi i za prevoz kosovskih proizvoda kroz Srbiju. Na početku primene ovog sporazuma, vrednost kosovske robe koja je bila prevožena kroz Srbiju je iznosila oko 30 miliona evra, dok je taj broj 2016. godine dostigao 120 miliona evra. Proizvođač sa Kosova, koji prevozi cement u Srbiju od 2012. godine, se priseća da “je bilo nemoguće izvoziti u Srbiju, posebno kroz granični prelaz Jarinje. Čak su i policija i carinski službenici bili prebacivani helikopterom”, te zaključuje da je ovaj sporazum u značajnoj meri pomogao poslovanju njegovog preduzeća.

Pošto je od nedavno intenzitet dijaloga smanjen i usled međusobnih optužbi za neprimenjivanje drugih sporazuma, puna primena ovog sporazuma je naišla na oštre kritike. I pored toga se i dalje odvija cirkulacija između obe strane. Vraćanje tehničkog dijaloga na kolosek i puna primena već postignutih sporazuma moraju biti glavni cilj za sve strane koje su deo procesa, posebno za Kosovo i Srbiju, nezavisno od dijaloga na visokom nivou o punoj normalizaciji odnosa. Sporazum o integrisanom upravljanju granicama je najbolji dokaz da je saradnju institucija sa obe strane moguće ostvariti. Kao takav, ovaj sporazum se može koristiti i na drugim poljima saradnje.

Ova publikacija je omogućena uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške u Prištini i Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je odgovornost Konzorcijuma grupe za javno zagovaranje politika između Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Prištini ili Evropske unije.