Autor: Luka Milovanović, BFPE
Fotografija: Wind turbines on a wind farm in Australia; Getty Images
Delegacija EU u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, objavili su krajem oktobra „zajedničku poruku o klimatskim promenama Vladi Republike Srbije”. Poruka kroz 9 tačaka ima cilj da podstakne Srbiju „da pruži doprinos smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i podstiče prilagođavanje srpskog društva i privrede na preteće uticaje izmenjenih klimatskih uslova”.
Trenutak u kojem je poruka upućena od posebnog je značaja. Ova de facto kritika delovanja Srbije upućena je u periodu između dva izuzetno važna događaja u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Poruci je prethodio Samit UN o klimi održan u septembru u Njujorku, a sledi je Konferencija UN o klimatskim promenama koja će biti održava u decembru u Madridu. a na kojoj će Srbija predstaviti reviziju Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.
Neposredni cilj je da se podstakne ambiciozniji plan za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Nacionalno utvrđenim doprinosom, Srbija se 2015. obavezala da će do 2030. smanjiti emisiju GHG za 9,8% u odnosu na 1990. godinu. Međutim ovaj plan nije dovoljno ambiciozan, posebno uzimajući u obzir da je UN Enviroment u svom izveštaju objavio da inicijalni NDC-i nisu dovoljno ambiciozni da ispune glavni cilj Pariskog sporazuma, zadržavanje porasta prosečne globalne temperature ispod 2°C do kraja veka. Iz ovih razloga Srbija je najavila reviziju NDC na predstojećoj Konferenciji UN. Ministar zaštite životne životne sredine Goran Trivan najavio je povećanje postojećih ambicija smanjenja emisije GHG za dva do tri puta. Sada se nužno nameće pitanje, ako je najavljeno podizanje lestvice koju Srbija treba da dosegne, zbog čega su Delegacija EU i UNDP uputili poziv za ambicioznom revizijom NDC-a. Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje, neophodno je pogledati kontekst u kojoj se revizija NDC-a događa.
Naime, EU se 2015. obavezala na umanjenje emisije GHG za 40% do 2030. u odnosu na 1990. godinu. Unija je do sada umanjila svoje emisije za 22%, čime je već premostila najavljenih 20% do 2020 godine. Dakle, čak i da Srbija važeće predviđeno umanjenje emisije utrostruči, i dalje će u značajnoj meri zaostajati za ciljevima EU. Međutim, predstojećem talasu revizija NDC priključiće se i EU. Iz Unije je najavljen „Evropski zeleni sporazum” koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Sporazum predviđa uvećanje ambicije i sa planiranog umanjenja emisija GHG od 40% do 2030. godine, lestivicu podigne na 55% do iste godine i tako Evropu načini prvim „klimatsko neutralnim” kontinentom. Ovakav sled događaja razjašnjava ideju pokretača poziva EU i UNDP-a za ambicioznijim delovanjem Srbije radi smanjenja emisije GHG.
Pored podsticanja na ambiciozniju reviziju NDC-a, Delegacija EU i UNDP uputili su i poziv za kvalitetnijim angažmanom u svrhu borbe protiv klimatskih promena. Jer uprkos Vladinoj retorici duboke posvećenosti suprotstavljanju klimatskim promenama, realnost je drugačija. Kašnjenje sa donošenjem ključnih zakonodavnih i strateških dokumenata, neusklađenost domaćih ambicija sa ambicijama EU i sprovođenje neadekvatnih politika glavni su problemi. Fokus poruke Delegacije EU i UNDP-a upravo je usmeren u tom pravcu.
Usvajanje Zakona o klimatskim promenama bilo je najavljeno do kraja 2018. nacrt Zakona postoji, ali on još uvek nije ušao u skupštinsku proceduru, što se očekuje da se desi do kraja godine. Srbija je 2015. u NDC-u najavila donošenje Strategije za klimatske promene sa Akcionim planom do 2017. godine, međutim ni ona još uvek nije usvojena. Strategija bi trebalo da usledi neposredno nakon donošenja Zakona i ona će, između ostalog, preciznije odrediti način na koji će Srbija izvršiti umanjenje GHG do predviđenog nivoa do 2030. godine.
Srbija je pozvana da pojača svoje napore za prelazak na čistu energiju i povećanje energetske efikasnosti. I dok je postavljeni cilj od 27% udela obnovljive energije u ukupnom energetskom miksu do 2030. godine u skladu sa ciljevima iz Okvirne klimatske i energetske politike EU (Srbija već ima povoljan energetski miks, zbog čega je i prihvatila ovako ambiciozan cilj), isto se ne može reći za ciljeve u pogledu povećanja energetske efikasnosti. Pored toga, Vlada sprovodi određene politike koje su u suprotnosti sa ciljevima postavljenim u ovoj oblasti, što je takođe kritikovano i od strane EU i UNDP-a. Jedna od tih politika je, na primer, opredeljivanje državnih sredstava za investicije u projekte koji su vezani za fosilna goriva, u okviru Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine. Dok sa druge strane mere podsticaja za proizvodnju i korišćenje energije iz obnovljivih izvora postoje, ali su nedovoljne.
Osim ovih kritika i poziva na povećanu ambicioznost u svrhu smanjenja emisija GHG, Delegacija EU i UNDP istakli su i da prelazak na čistu energiju mora biti izvršen na pravedan način, pozvali su na rodno osetljivo planiranje, ali i na obraćanje posebe pažnje na najugroženije stanovništvo, kao i na mlade. Takođe, podsetili su koliko je važno da nijedan region ne bude zaboravljen. Sve ovo je u liniji sa idejama Agende 2030 za održivi razvoj i njenom osnovnom porukom „Ne ostaviti nikoga iza sebe/na začelju” (Leave no one behind). Međutim takav stav ne iznenađuje, budući da se Srbija na taj način podstiče da prati globalni trend uvezivanja Nacionalno utvrđenih doprinosa i Ciljeva održivog razvoja (COR). Povezivanje ova dva transformativna globalna projekta nosi u sebi jasnu logiku, budući da su njihovi ultimativni ciljevi koherentni.
Dakle, može se zaključiti da je kritika koje su uputili Delegacija EU i UNDP u Srbiji opravdana, i da je neophodno podići napore kako bi Srbija ispunila preuzete obaveze u oblasti borbe protiv klimatskih promena, i kako bi se dostigli evropski standardi kao „pokretna meta“. Preostala dva meseca ove godine izuzetno su važna za određivanje pravca budućeg delovanja Srbije u ovoj oblasti. Razlog za to je predstojeća Konferencija UN o klimatskim promenama, na kojoj će biti objavljen novi cilj Srbije za smanjenje emisije GHG do 2030. godine, ali i očekivano usvajanje Zakona o klimatskim promenama i njemu prateće Strategije sa Akcionim planom.
