Koji su izazovi saradnji Kine i Zapadnog Balkana?

Stefan Vladisavljev

23. октобра 2019

Koji su izazovi saradnji Kine i Zapadnog Balkana?

Zapadni Balkan je jedan od regiona gde je Kina uvećala svoje prisustvo. Kina je uspostavila saradnju sa nekoliko država zapadnog Balkana. Može se reći da posledice koje proizilaze iz saradnje sa Kinom mogu biti pozitivne i negativne.

Sa pokretanjem inicijative Pojas i Put 2013. godine, Kina je postala jedan od najvažnijih aktera na polju međunarodnih odnosa. Inicijativa Pojas i put je omogućila Kini da poveća svoje prisustvo u razlilčitim regionima i kontinentima sveta, uključujući i Evropu.

Srbija je postala predvodnik saradnje Zapadnog Balkana sa Kinom. Nekoliko preduslova je omogućilo Kini da postane najvažniji partner Srbiji, na polju međunarodnih odnosa i unutrašnje politike takođe. Jedan od pomenutih preduslova je nasleđe komunizma kao društveno političkog poretka. Iako su obe države izvršile promene u pogledu udaljavanja od osnova komunzima, predmetna ideologija je definisana kao istorijska determinanta u međusobnim odnosima. Drugi preduslov jeste politička podrška koju je Kina pružila Srbiji u domenu međunarodnih odnosa. Kina nije podržala NATO intervenciju na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Takođe, Kina nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Kao takva, Kina je jedan od dva stalna člana Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija, koji nije priznao Kosovsku nezavisnost. Na drugoj strani, Srbija podržava politiku “Jedne Kine”. Od 2009. godine Srbija je najviše kineske zvaničnike ugosila dva puta. Prva je bila poseta kineskog premijera Li Kećang-a (Li Keqiang) 2014. godine tokom samita 16+1 čiji je domaćin bila Srbija,  dok je druga poseta bila bilateralnog karaktera od strane kineskog lidera Si Đipinga (Xi Jinping) 2016. godine. Obe političke elite i opšta javnost su pozdravili kinesko prisustvo u Srbiji, koje je neretko opisano kao “čelično prijateljstvo” između dve države. Pored političke saradnje, Srbija je razvijala svoje odnose sa Kinom u oblasti ekonomije, kulture i bezbednosti.

Uspon međusobne saradnje je započeo 2009. godine, kada su zvaničnici Kine i Srbije potpisali dokument o strateškom partnerstvu, koji je postao temelj buduće saradnje u domenu infrastrukturnih projekata i opšte ekonomske saradnje. Od tada, Srbija i Kina su implementirali nekoliko finansijskih sporazuma i realizovali zajedničke infrastrukturne i energetske projekte. Koristeći kineske pozajmice, obezbeđene od kineskih državnih banaka, Srbija je izgradila mostove, delove pruge, autoputeve i izvršila modernizaciju postojećih termoelektrana. Pomenuti projekti nisu bili strane direktne investicije, već zajmovi koje je Srbija dobila od Kine, sa obavezom vraćanja finansijskih sredstava. Celokupna suma pozajmljenog novca je prouzrokovala zabrinutost da bi Srbija mogla upasti u “zamku duga”, poput nekih drugih država koje su imale finansijsku saradnju sa Kinom. Za sada saradnja Srbije sa Kinom je korisna, ali postoji tendencija rasta rizika da bi uvećano kinesko prisustvo dugornočno moglo rezultirati negativnim posledicama.

Pored uvećanog broja finansijskih sporazuma, svedoci smo porasta kineskih stranih direktnih invesricija u Srbiji. Prva takva investicija je bila 2019. godine, kada je kineska kompanija kupila Železaru u Smederevo. Nastavljeno je sa kupovinom rudarsko-topioničarskog basena u Boru. Do sada najveća kineska greenfield investicija je Šadong Linglong (Shadong Linglong) fabrika guma u Zrenjaninu.

Uprkos tome, sa porastom kineskih direktnih stranih investicija, njihova ukupna vrednost nije ni blizu vrednosti stranih direktnih investicija koje dolaze iz država članica Evropske Unije. To se takođe može odnositi i na trgovinu između Kine i Srbije.

Ipak postoji zabrinutost da bi saradnja sa Kinom mogla udaljiti Srbiju od pristupanja Evropskoj Uniji. Razlog jeste u sumnji da bi povećani nivo ekonomske saradnje bio praćen kineskim političkim uticajem, koji bi se mogao preneti na Evropu kada Srbija postane članica Evropske Unije.

Predstavnici Evropske unije su već izrazili njihovu brigu da bi države zapadnog Balkana mogle postati “Trojanski konj” kineskog uticaja. Pored Srbije, Crna Gora je još jedna balkanska država koja se suočava sa mogućnošću da upadne u “zamku duga”. Crna gora je potpisala finansijske sporazume koji bi se koristili za izgradnju dela autoputa od Jadranskog mora do granice sa Srbijom. Zbog izrazitog negativnog uticaja sporazuma na državni javni dug, Crna Gora je morala učiniti nekoliko manevara na međunarodnom finansijskom tržištu kako bi njegov izbegla dalji rast. To je pokazalo da saradnja sa Kinom može imati negativne posledice, ukoliko država nije oprezna u međusobnim dogovorima. Time su se dodatno uvećale i regionalne zabrinutosti da saradnja sa Kinom može biti štetna.

Severna Makedonija je takođe postigla sporazum sa Kinom za izgradnju autoputa. Poput Srbije, Makedonija je tranzitna država za kinesku robu iz Pirejske luke do evropskog tržišta. Pirejska luka je pod kineskom upravom i strateški je značajna kao ulazna tačka Kine u Evropu. Autoput kroz Makedoniju i Srbiju bi povezao luku u Pireju sa prugom Beograd – Budimpešta, koja se takođe modernizuje pomoću kineskih pozajmica. Evropska Komisija je izrazila svoju zabrinutost da tokom biranja kompanija koje bi radile na izgradnji pruge, nisu ispoštovana pravila konkurencije. Dok je Mađarska morala detaljno analizirati projekat, zbog mehanizama neposredne kontrole Evropske Unije, Srbija još uvek nema takav problem. Ukoliko Srbija postane država članica, kontrola i nadzor sporazuma sklopljenih sa Kinom bi od Evropske Unije bio značajno čvršći.

Kina je takođe pružila novac za izgradnju termoelektrane u Bosni i Hercegovini i postoji izrazita mogućnost za povećano prisustvo Kine u toj zapadnobalkanskoj državi takođe. Kako Kina ne priznaje Kosovo, kao nezavnisnu državu, ona nije razvijala odnose sa njom. Isto tako Kina nema značajniju saradnju sa Albanijom, uprkos tome što postoje istorijski preduslovi za međusobnu saradnju.

Iako nema sumnje da je Kina postala relevantan faktor u zapadnom Balkanu, posebno u Srbiji, postoji nekoliko izazova za budućnost saradnje između država Zapadnog Balkana i najmnogoljudnije države sveta, Kine. Sve države zapadnog Balkana su izrazale volju za nastavak njihovog puta ka članstvu u Evropske Unije. U tom smislu budućnost saradnje zapadnobalkanskih država sa Kinom se može naći u odnosima između Evropske unije i Kine. Povećana zabrinutost Evropske unije zbog rastućeg uticaja Kine na Zapadnom Balkanu, može izazvati i negativne posledice po Kinu. Ipak budućnost integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju nije jasno definisana. Takvo stanje ostavlja prostor za upliv drugih aktera. Takav upliv bi mogao proizvesti negativne posledice saradnje sa tim akterima. Mogućnost negativnih konsenkvenci leži u odsustvu kontrolnih mehanizama, zavisnosti od političkih elita i nestabilnih državnih institucija u državama Zapadnog Balkana. Rešenje bi se moglo pronaći u brzom pristupanju zapadnobalkanskih država u Evropsku uniju.

Budućnost saradnje između Kine i država zapadnog Balkana zavisi od rezultata procesa integracije u Evropsku uniju. Dok je jasno da nijedna država Zapadnog Balkana uskoro neće postati članica Evropske unije, time će postojati dovoljno prilika za dalje učvršćivanje saradnje sa Kinom.  Zapravo je već postignut napredak u političkoj, ekonomskoj, kulturnoj i bezbednosnoj saradnji sa državama zapadnog Balkana i iz te činjenice brzo pristupanje u Evropsku Uniju postaje imperativ.

Tekst je prvobitno objavljen u okviru petog izdanja publikacije Eurasian World koji izdaje Center for Eurasian Studies iz Turske.