Bitka za Kongres: nailazi li “plavi talas”?

Stefan Vladisavljev

13. септембра 2018

Bitka za Kongres: nailazi li “plavi talas”?

Izbori na pola predsedničkog mandata (eng. Midterm elections) prva su prilika da građani ocene rad Donalda Trampa, te najbolji pokazatelj uspeš- nosti njegove politike na unutrašnjem planu. Ova ocena je od izuzetne važnosti i zbog toga što je Tramp u svojoj kampanji insistirao na potrebama “običnih građana”, a izbori za Predstavnički dom odličan su pokazatelj koliko su građani zadovoljni politikom koju njihovi izabrani predstavnici vode

 

U ovom trenutku, predstavnici republikanske stranke imaju većinu u oba doma koji su nosioci legislative u podeli vlasti SAD. Obzirom da je i Donald Tramp do svog mesta došao kao kandidat Republikanske stranke, dve godine su izvršna i legislativna vlast bile van domašaja i kontrole demokrata. Ipak, šira javnost, eksperti, ali i sami predstavnici Nacionalnog komiteta Republikanske stranke smatraju da će se posle 6. novembra ove godine to promeniti, barem u jednom od dva doma.

 

U trenutnom sazivu Senata, republikanci imaju minimalnu većinu sa 51 izabranim senatorom, dok demokrate imaju 47 svojih predstavnika uz dva nezavisna senatora koji su u svom delovanju bili naklonjeni demokratama. Uz napomenu da je trenutni potpredsednik SAD, Majk Pens, takođe Republikanac, a njegov glas u u Senatu rešava 50:50 situacije, jednostavnom matematikom dolazimo do toga da je demokratama potrebno da povećaju broj svojih predstavnika barem za dvoje. U novembru, bira se 35 senatora, od kojih su 26 trenutno demokrate (tačnije 25 i mesto koje drži Berni Sanders koji se izjašnjava kao nezavisni kandidat). Da bi demokrate preuzele većinu u Senatu, potrebno im je da republikance dobiju dva puta na njihovom terenu, što nije nemoguće i najviše se uzdaju u pobede u Nevadi i Arizoni. Ipak, republikanci se više uzdaju u izbore za Senat i veruju da će njihovi kandidati sačuvati svoje pozicije, te da će i nakon izbora većinu u Senatu držati Republikanska stranka.

 

Kod izbora za Kongres, za predstavnički dom, situacija je znatno drugačija. I u Kongresu trenutnu većinu drže predstavnici Republikanske stranke: 236 od ukupno 435 predstavničkih mesta. To će se sigurno promeniti nakon predstojećih izbora, i pitanje je samo da li će demokrate osvojiti dovoljno novih mesta da preuzmu kontrolu nad predstavničkim domom. Komentatori prognoziraju “plavi talas” (plava je boja Demokratske stranke) koji će demokratama doneti prevlast u Kongresu na predstojećim izborima. Nekoliko je bitnih parametara na osnovu kojih daju ovu prognozu. Prvo, kroz istoriju se pokazalo da stranka iz koje dolazi predsednik SAD teško zadržava postojeću većinu u kongresu na izborima u prvom mandatu. U prošlosti, mesta u Kongresu su gubile stranke i za vreme predsednikovanja Obame, Klintona, pa sve do Ruzvelta (jedino su republikanci za vreme prvog mandata Džordža Buša mlađeg uspeli da povećaju broj mesta u Kongresu i to se objašnjava njegovim delovanjem nakon 11. septembra). Drugi parametar koji ohrabruje demokrate da mogu ugrabiti dovoljno mesta kako bi osvojili većinu u Kongresu je rejting predsednika – ispod 50% – koji ukazuje na to da će stranka čiji je predstavnik gubiti mesta u izbornoj trci. Tramp trenutno uživa podršku 42% (pitanih) građana, sa tendencijom pada.

 

Ipak, komentatori pozivaju na oprez: ishod predsedničkih izbora 2016. godine pogrešno je prognoziran, ali i činjenice da kritičari delovanja Donalda Trampa često dolaze upravo od republikanaca.

 

Upravo jedna od takvih kritika sadržana je i u ovih dana najčitanijoj kolumni u SAD (a i šire). Anonimni članak koji je objavio Njujork tajms, a čiji je autor navodno jedan od istaknutijih članova Trampove administracije dodatno je srozala rejting predsednika, ali ne i nužno naškodila predstavnicima Republikanske stranke. Ako se pogleda iza serije ljutitih tvitova koji su proistekli nakon objavljivanja članka, ovim činom su Republikanci sebe dodatno polarizovali, ali su deo svog biračkog tela uverili da ipak može i dalje da veruje u stranku i pruži poverenje svojim predstavnicima na lokalnom nivou. Dodatno, postoji sama razlika u izbornom sistemu i dovoljno velika razlika u temama na kojima se zasniva poverenje koje će se dati lokalnom predstavniku prilikom izbora za Kongres ili Senat u odnosu  na teme o kojima se govori kada se radi o predsedničkoj trci. Razlika je dovoljna da kandidat Republikanske stranke može da se distancira od politike Donalda Trampa.

 

Kada već govorimo o rejtingu i odobravanju tih politika, stavljanje politike koja se vodi na međunarodnom planu u negativan kontekst ima svoju antitežu u ekonomskim politikama koje se sprovode od kada je novi predsednik stupio na dužnost. Ekonomija napreduje, iskazano u kratkoročnim ekonomskim parametrima, te je nivo odobravanja njegovih politika iznad 50%. Činjenica da pohvale za ekonomski napredak dolaze čak i iz tradicionalno liberalnih medija (CNN) ukazuje da će to biti jedan od najjačih argumenata republikanskih kandidata. Uzimajući u obzir značaj ekonomskih tema na lokalnom nivou, kandidati na izborima se u ovom slučaju mogu pohvaliti delovanjem svog predsednika i više se fokusirati na ekonomske teme u svojoj kampanji.

 

U trci ove dve partije, republikanci nisu jedini koji se pitaju za ishod izbora. Demokrate su rešene da osvoje većinu u barem jednom od dva legislativna doma. U ovoj trci, spremni su da koriste i svoje ,”veliko oružje”. Predizborna kampanja je pozornica na kojoj se ponovo pojavio, do skoro sasvim odsutan iz politike, bivši predsednik Barak Obama. U svojim pojavljivanjima na predizbornim skupovima, Obama se pozicionirao kao kritičar statusa quo. U njegovim nastupima sa nama veoma poznatim sloganom “Dosta je bilo” (eng. Enough is enough, zvuči poznato zar ne) ali i nastupima drugih predstavnika Demokratske stranke, kao najveći problemi trenutne vlasti navode se povezanost Trampa sa Rusijom, mere štetne po spoljnu trgovinu (carine i takse za inostrane proizvode, ugrožavanje i raskidanje trgovinskih ugovora), ali i pitanja prava žena i migranata. Obama u svojim nastupima ukazuje na značaj ovih izbora kroz pozivanje glasača da izađu da glasaju, diskurs da će “biti gore” ukoliko se ne iskoristi prilika i prigrabi većina na ovim izborima. Korišćenje Obame u predizbornoj kampanji, takođe pruža republikancima veliku “metu”, te oni sada mogu kritikovati politike koje je sprovodio za vreme svog mandata. S druge strane, najveća kritika upućena demokratama jeste njihova, navodno “meka” politika prema migrantima, kao i činjenica da je ekonomsko stanje u državi sada bolje, nego za vreme mandata njihovog predsednika. Konačno za demokrate, značaj ovih izbora leži I u tome što su vrlo blizu da izgube još jedno mesto u Vrhovnom sudu nakon kandidovanja Trampovog pika, Breta Kavanaua. Njegovo postavljanje znači da će konzervativci imati većinu, čime će još jedan instrument kontrole Donalda Trampa i njegove administracije biti isključen.

 

Uzevši u obzir da je do izbora ostalo nešto manje od dva meseca, ostaje dovoljno prostora da se situacija promeni. Ono što sada deluje kao najava “plavog talasa”, uz dovoljno izazvanih skandala i nekoliko oštro upućenih tvitova može voditi i “plavoj oseci”. Zato je izvesna dalja polarizacija društva. Karakteristike prljave kampanje, reklame na lokalnim medijima, kritika Donalda Trampa i pojav ljivanje nekih starih, poznatih lica obećavaju dalje zahuktavanje i, prema trenutnim prognozama, zanimljive dve godine do kraja (videćemo da li prvog) mandata aktuelnog predsednika SAD..

 

Tekst je prvo objavljen u Novom Magazinu br. 385, 13. septembra 2018