Upravljanje otpadom i cirkularna ekonomija

Valentina Đureta

19. октобра 2015

Upravljanje otpadom i cirkularna ekonomija

zveštaj sa sastanka Zelene poslaničke grupe

(Napomena: izveštaj je izvorno objavljen na sledećem linku)

Sastanku su prisustvovali sledeći članovi Zelene poslaničke grupe: Nevena Stojanović, Nebojša Tatomir, Jovana Jovanović, Jovan Marković, Ivan Karić, Janko Veselinović, Mirjana Đoković, Krstimir Pantić, Dejan Radenković, Ivica Jevtić, Žarko Mićin i Jezdimir Vučetić.

Izveštaj sa studijske posete ISWA kongresu

Na početu sastanka članovi ZPG delegacije koji su putovali u Antverpen na ISWA kongres, predstavili su najvažnija zapažanja tokom posete: Mirjana Đoković istakla je mogućnost da se čuju iskustva zemalja koje su otišle daleko ispred Srbije, ali da značajan pomak predstavlja činjenica da će naredni Kongres biti održan u Novom Sadu, septembra 2016. godine. Nebojša Tatomir je naglasio da je upečatljiv utisak da je pitanje upravljanja otpadom podignuto na nivo nove industrije. Janko Veselinović napravio je paralelu između Antverpena koji je problem otpada pretvorio u svoju prednost (sa stepenom reciklaže od 75%) i od problema odlaganja otpada dostigao da na teritoriji Flandrije 27.000 ljudi radi u sektoru zaštite životne sredine, i neke regije u Srbiji (npr. Južne Srbije ili Vojvodine) i broja ljudi koji rade u ovoj oblasti. Takođe, pitanje otpada ne smatra se za problem i trošak, već kao mogućnost razvojanja privrede (posebno reciklažne industrije).

Tekst Nade Lazić o poseti kongresu možete pogledati na sledećem linku.

Marija Bogdanović iz GIZ IMPACT projekta napomenula je da je opšti cilj projekta do 2017. godine otvaranje razgovora sa zaiteresovanim stranama o prednosti uvođenja cirkularne ekonomije. Jedna od aktivosti je svakako i podrška radu Zelene poslaničke grupe.

IMG_20151014_121205

Vanredni profesor Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, Goran Vujić koji je istovremeno jedan od najzaslužnijih što će Novi Sad naredne godine biti domaćin ISWA kongresa govorio je poslanicima o mogućnostima cikrularne ekonomije u upravljanju otpadom u zemljama u razvoju. Pojam cirkulatrne ekonomije u javni diskurs uvela je MekArtur fondacija, a predstavlja invensticiju u nove tehnologije i tržište. Postavlja se pitanje zašto je cirkularna ekonomija relevantna kada je u pitanju upravljanje otpadom i jedan od argumenata može biti i da se samo od uvođenja cirkularne ekonomije u tretiranje hrane u Velikoj Britaniji očekuje prihod od 1,3 milijarde evra. Ukoliko se princip cirkularne ekonomije želi primeniti neophodne su dve stvari a to je da postoji aktivna privreda ali i srednja klasa koja će podneti trošak ovog principa. Procene su da na svetskom nivou oko dve milijarde stanovnika pripadaju srednjoj klasi, sa procenama da će taj borj do 2030. godine porasti na pet milijardi.

Cirkularna ekonomija se može posmatrati kroz dva lanca materijala: tehnički i bilološki, gde tehnički podrazumeva vraćanje u proizvodni proces svih nebioloških materijala, dok biološki podrazumeva u najvećoj meri reciklažu hrane i papira, odnosno svih materija koje se mogu razgraditi. 

Ono što cirkularnu ekonomiju razlikuje od reciklaže je da ona zahteva rad na svakom delu procesa proizvodnje i na kraju način kako reciklirati proizvod. Istovremeno, postavlja se pitanje koliko puta otpad može reciklirati jer se svaki put se gubi deo proizvoda i potrebno je uložiti više novca kako bi se napravio novi proizvod. I pored svih primena principa cirkularne ekonomije i vraćanja sirovina u proizvodnju moramo biti svesni da se ne može reciklirati do beskonačnosti i da se jedan deo proizvoda morati da završi ili na deponiji ili u inseneratoru.

Razlog zašto je princip reciklaže uspešan u zapadnim zemljama je činjenica da građani plaćaju taksu za odlaganje otpada na deponije, koja nije mala. Srbija nije uvela taksu ni na odlaganje na neregularne deponije ni na sanitarne što svakako utiče na sva buduća razmatranja uvođenja cirkularne ekonomije.

Sa druge strane ne sme se iz vida izgubiti činjenica da u zemljma u razvoju i dalje postoji mesta za jačanje linearne ekonomije, kao i da zagovornici ovog principa imaju mnogo jaču podršku. Postavlja se pitanje da li u zemljama u razvoju uz ove tri ključne stvari (jaka srednja klasa, dominacija linearne ekonomije i nepostojanje takse za deponovanje) ima li cirkularna ekonomija smisla? Odgovor je svakako da ima, jer već sada u Srbiji postoje dobri primeri da je njena primena moguća.

IMG_20151014_123153

Osnovni problem zemalja koje možemo definisati kao mlade demokratije (koje se i dalje suočavaju sa ozbiljnim političkim, socio-kulturnim i ekonomskim izazovima) među kojima je i Srbija, predstavlja činjenica da se sa svakim izbornim ciklusom, odnosno na svake četiri godine menjaju direktori komunalih preduzeća. Ovo nažalost podrazumeva da se sa svakom promenom počinje iz početka, a svaki projekat iz oblasti upravljanja otpadom zahteva minimum  šest do deset godina rada do realizacije. I pored činjenice da u Srbiji ima dobrih rešenja u sistemu upravljanja otpadom ova tema nije visoko na listi prioriteta u lokalnim administracijama, a upravo je ona ta koja iznosi ceo projekat u ovoj oblasti. Ozbiljan problem predstavlja činjenica da su u administraciji (i lokalnoj i nacionalnoj) plate niske i postavlja se pitanje koji je motiv prvenstveno lokalnih službenika da rade na više milionskim projektima i sprovode ih, a sa druge strane su suočeni sa regulativnom koja često nije usaglašena i postoji velika mogućnost da zbog toga dođe do grešaka u implementaciji koje kasnije mogu imati i ozbiljne posledice. Sa druge strane, u Srbiji postoji perceprcija da ukoliko se neko bavi pitanjem upravljanja otpadom, mora da istovremeno proneverava novac.

Dodatan problem je i percepcija građana odnosno borbe za javno dorbo i vrlo često činjenice da se zaiteresovanost za čistu životnu sredinu završava ispred vrata njihovg domaćinstva.

Važna činjenica je i percepcija da privatnom kapitalu javno dobro treba da bude prioritet i da nikako ne treba dozvoliti zaradu, a jasno je da je privatnom kapitalu jedan od osnovnih motiva zarada i to se ne mora nužno smatrati kao zlo.

I pored svih navedenih problema i izazova u Srbiji ima dobrih rešenja u cirkularnoj ekonomiji, a svi koji su u to uključeni se zaista mogu smatrati za heroje otpada, jer je u postojećem sistemu teško raditi ukoliko pojedinac nema visoko interesovanje za temu i veliko požrtvovanje. Dodatni izazov predstavlja i činjenica da bi sa postojećim sistemom bilo mnogo bolje da sakupljen novac od zagađivača ide direktnim putem ka unapređenju stanja, nego što ide kroz državni budžet gde neretko završi u pokrivanju nekih drugih kategorija. Uz sve navedene probleme, neophodno je da Srbija dobije zasebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Prezentaciju Gorana Vujića možete preuzeti odavde (napomena: prezentacija je urađena u Prezi softveru, pa su vam potrebni svi fajlovi iz foldera da bi radila).

Upravljanje otpadnim vodama

Usledilo je izlaganje Olivere Antić, više programske menadžerke u GIZ IMPACT projektu o upravljanju otpadnim vodam i otpadnim muljem. Otpadne vode u Srbiji predstavljaju veliki problem i za male i za velike opštine. I u slučajevima kada se otpadne vode tretiraju, uglavnom se tretira samo voda dok proizvod -mulj nije definisano kome pripada (sektoru voda, poljoprivredi…), a upravljanje muljem je svakako zahtevna oblast.

U Srbji je oko 5,5 miliona stanovnika priključeno na neku vrstu vodovodne mreže, dok je oko 3,4 priključeno na kanalizacionu, a samo 800 hiljada na sistem za prečišćavanja otpadnih voda. Cirkularna ekonomija u upravljanju vodama podrazumeva kruženje vode u prirodi, a neprerađena voda se vraća i u poljoprivredu i kasnije u proizvodnju. Tema upravljanja otpadnim vodama nije zanimljiva samo lokalnim samoupravama, a u ovakve projekte ulaze za sada iključivo opštine koje direktno imaju problem sa kvalitetom pijaće vode.

Odgovarajućim upravljanjem mulja može da se dobije biogas, ali i da se pravi električna energija. Nakon pravilnog tretana, mulj se može koristit za kompostiranje i vratiti u poljoprivredu, što je u skladu sa nekoliko EU direktiiva, od kojih je samo jedna transponovana u Srbiji. U narednom periodu se očekuje usvaranje Strategije upravljanja vodama i Strategija upravljanja muljem. Tretirani mulj je u direktnoj vezi sa poljoprivrenom jer umesto veštačkih đubriva koja se trenutno koriste, mogao bi se koristiti tretirani mulj koji je pun azota i fosfora.

Diskusija

Poslanici su se interesovali za ključne prepreke u Srbiji za uvođenje cirkularne ekonomije ili postojanja već gotovih projekata koji se direktno mogu primeniti u Srbiji. Marija Bogdanović je naglasila da se trenutno vode razgovori sa Ministarstvom privrede da se u okviru Strategije industrije pripremi dokument joće će se baviti prelaskom na cirkularnu ekonomiju. Ovo će biti u skladu sa novim direktivama o cirkluarnoj ekonomiji koje će Evropska komisija doneti do kraja 2015. godine, a koje će i Srbija morati da transponuje i primenjuje tokom pregovora za ulazak u EU. Goran Vujić je dodao da je neophodna sertifikacija administracije, da se ljudi koji sprovode projekte izdvoje u jedinice za implementaciju projekata jer kontinuitet obezbeđuju ljudi. Takođe, g. Vujić smatra da u novi Zakon o upravljanju otpadom svako ključna tema mora biti Fond i finansiranje tokova upravljanja opadom. Sa druge strane ni slivanje sredstava u Fond ni u budžet nisu idealno rešenje, ali je Fond svakako bolje rešenje jer bi sredstva mogla bolje da se kontrolišu.

Mirjana Đoković je iz svog iskustva iz lokalne samouprave potrvdila neophodnost kontinuiteta ljudi u administraciji i dužinu realizacije projekata. Ivan Karić je naglasio da se nažalost skoro uvek najveći trošak u zaštiti životne sredine ne prepoznaje, a koji se odnosi na između ostalog i zdravlje stanovnika.

Poslanici su kao jednu od važnih tema koja bi trebalo da se dodatno obradi identifikovali pitanje otpadnih voda i sistema prečišćavanja.

IMG_20151014_121348

Razno 

Predstavnici Sekretarijata ZPG predstavili su poslanicima dokle se stiglo sa predlogom uvođenja reciklaže u Skupštinu (ambalažnog otpada iz bifea i restorana i papira iz svih skupštinskih službi). Inicijalni razgovori su obavljeni sa šefom ugostiteljskih usluga u Domu Narodne skuštine, a zatim i predstavnicima SEKOPAK-a. Neophodno je od skupštinskog Sekretarijata dobiti dodatne inforamcije kako bi se sa procesom nastavilo.

Kako na zvaničnom sajtu Skupštine postoji mogućnost zasebne stranice posvećene neformalnim poslaničkim grupama, koordinatori će uputiti pismo zameniku generalnog sekretara kako bi se ovakva stranica otvorila i za Zelenu poslaničku grupu.

Što se tiče inicijative poslanika Janka Veselinovića za izmenu zakona o trgovini, a povodom smanjenja (ukidanja) upotrebe plastičnih kesa,  nakon konsultacija u Privrednoj komori Srbije, Sekretarijat je pokušao u više navrata da zakaže dodatni sastanak i isprati dalje aktivnosti, međutim još uvek bez konkretnog odgovora od PKS.

Imajući u vidu predstojeću nedelju parlamentarizma, Sekretarijat je podsetio poslanike na aktivnost Zelene poslaničke grupe i zakazanih otvorenih vrata sa predstavnicima nevladinih organizacija.