U Skoplju smo otvorili dijalog o najvažnijim ekonomsko-socijalnim pitanjima na Zapadnom Balkanu

Đorđe Popović

11. маја 2014

U Skoplju smo otvorili dijalog o najvažnijim ekonomsko-socijalnim pitanjima na Zapadnom Balkanu

Drugi RAD seminar u 2014. organizovan je u Skoplju

Raspravljali smo o pravima radnika, socijalnom dijalogu i odumiranju države blagostanja na Zapadnom Balkanu

Zajedno sa našim partnerima u Makedoniji, Centrom za istraživanje i javne politike (CRPM),  održali smo drugi RAD seminar u Skoplju, od 8. do 11. maja.

Ovog puta, raspravljali smo o važnom društveno-ekonomskom pitanju: pravima radnika u vremenima produžene ekonomske krize. Više istaknutih predavača, donosilaca odluka i javnih ličnosti je pozvano da učestvuje u programu seminara.

Nakon uvodnih napomena i reči dobrodošlice predsednika CRPM Židasa Daskalovskog te izvršnog direktora RAD Marka Savkovića, seminar je otvorila zamenica ombudsmana Makedonije Vaska Bajramovska Mustafa, predstavivši najčešće prekršaje prava radnika i radnica u Makedoniji: slučajeve mobinga (koje je izrazito teško dokazati); žalbe na povrede pretrpljene na poslu; kao i neuspeh države da obezbedi socijalnu zaštitu.

Za ovim je usledio prvi od dva dokumentarca koje je prikazao Ognen Antov, nagrađivani producent iz Skoplja. „Kome treba san“ (“Who Needs Sleep”) je dokumentarac posvećen radnicima u famoznoj holivudskoj filmskoj industriji, koji stradaju od prekovremenog rada i nedostatka sna. Učesnici RAD-a su se poistovetili sa pričom: iako građani političare koji naglašavaju da rade doživljavaju kao propagandu, nesporno je da pritisak posla odnosi danak i u ovoj branši i to naročito kada je reč o ženama i mlađoj generaciji političara. Usledila je živa debata, gde su mnogi rekli kako je “ovo profesija koju smo birali”, prema tome, nema mesta žalbama; za razliku od drugih profesija, gde su poslodavci dužni da se staraju o standardu i poštovanju prava radnika.

Da su ova prava daleko od toga da budu poštovana, pokazao je prvi panel drugog dana programa, koji je otvoren prezentacijom prof. Zdravka Saveskog sa FON univerziteta u Skoplju. Kršenja prava radnika u njegovom shvatanju uključuju: neplaćene doprinose; nepoštovanje zaštite na radnom mestu; neplaćeni prekovremeni rad; kao i političke pritiske, do kojih dolazi kada se sprečava formiranje i delovanje sindikata. Za njegovim panelom, usledio je panel Emila Krstanovskog, predstavnika Međunarodne organizacije rada (ILO) u Makedoniji. Prema Krstanovskom, dva su ključna problema: nezaposlenost mladih i fenomen „odliva mozgova“.

Program smo nastavili prezentacijom prof. Maje Gerovske-Mitev, sa ciljem da se razotkriju pojedini mitovi koji prate koncept države blagostanja. Ona je  prezentaciju započela objašnjavajući šta, po njenom mišljenju, predstavlja država blagostanja: zapošljavanje, socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu. Zatim je analizirala tri dominantna modela welfare state – liberalni, onaj koji su razvili hrišćansko-demokratske partije i socijaldemokratski model – nakon čega je otvorila diskusiju, poredeći sisteme socijalne zaštite u bivšoj Jugoslaviji sa novijim, neoliberalnim tendencijama širom regiona i koncentrisala pažnju učesnika na reforme penzionog sistema, koji sve više postaje neodrživ.

Gospođa Mitev je zaključila svoje izlaganje rekavši kako „nije istina da trošimo previše na socijalnu zaštitu“; već ne planiramo pravilno, nemamo odgovarajuću statistiku (kao društva Zapadnog Balkana); primenjujemo copy-paste rešenja i uvodimo aktivne mere podsticanja zapošljavanja koje ne donose rezultat.

Onda je došao možda i najzanimljiviji momenat dana dva: tri naše alumnistkinje iz 2013. koje su predstavljale Makedoniju – Lindita Shakiri, Tanja Tomik i Maja Morachanin – vodile su simulaciju socijalnog dijaloga, organizujući naše ovogodišnje učesnice u radne grupe, sa ciljem da pokažu kako bi u praksi mogao da izgleda sudar interesa radnika i poslodavaca. Učesnici su uživali u radionici, koja je naglasila sve one linije podele za koje se inače sumnjalo da postoje: niska cena rada nasuprot visokim pritiscima tržišta; nedostatak zaštite radničkih (i u tom smislu, građanskih) prava nasuprot sve većim zahtevima poslodavaca i – nepostojeći socijalni dijalog, umesto sveobuhvatne rasprave u iščekivanju novog, liberalnijeg radnog zakonodavstva.

Treći dan programa je takođe počeo jednim nesvakidašnjom uvodom. Naš domaćin, Židas Daskalovski govorio je o projektu zahvaljujući kome se prestonica Makedonije našla u centru pažnje – „Skoplje 2014″, koji je još uvek u toku. Daskalovski je učesnike proveo kroz fotografije koje prikazuju razvoj Skoplja – od drevnog, zatim otomanskog, preko jugoslovenskog i sada modernog grada. Usledila je diskusija usmerena, pre svega, na argumente za i protiv, od kojih su se pojedini odnosili na pozitivne efekte na tržište rada; kao i to, da li je ovde reč o projektu koji će integrisati ili dalje „podeliti“ društvo u Makedoniji.

Moglo se pretpostaviti da će i drugi dokumentarac kome su prethodile uvodne napomene Ognena Antova biti dočekan sa entuzijazmom. Dokumentarac „The Seamstresses“ se bavi svakodnevnim nedaćama žena koje rade u jednoj od retkih preostalih tekstilnih fabrika u Štipu, zarađujući 200 evra mesečno i boreći se da sastave kraj sa krajem, sve za njihove porodice, kako su muškarci uglavnom nezaposleni.

mojsoska blazhevski

Treći dan programa zaključili smo sa prof. Nikicom Mojsoskom-Blaževski, koja je, na osnovu originalnog istraživanja, objasnila šta čini jaz u primanjima između žena i muškaraca u Makedoniji, kao i druge dve zapadnobalkanske države, Srbiji i Crnoj Gori. Rekla je kako 30% „jaza“ (gap-a) čini čista diskriminacija; dok je 70% faktori koje je teško uočiti, mada su i sami ukorenjeni u predrasudama, poput – „muškarci su spremni na rizik, za razliku od žena“.

Program drugog seminara RAD-a zaključen je panelom sa Igorom Jovanovskim and Aferditom Hadzijaxa-Imeri, koji su raspravljali o razlozima odumiranja države blagostanja.