Srpsko-ruski odnosi: razumevanje privlačnosti

BFPE Office

21. септембра 2016

Srpsko-ruski odnosi: razumevanje privlačnosti

U sredu, 21. septembra, BFPE je bio domaćin panela o rusko-srpskim odnosima – pre svega kako bi se utvrdilo da li je Srbija uopšte na ruskom “radaru”, ali i pokušala demistifikacija sadržaja i kvaliteta tih odnosa. Naši uvaženi gosti bili su Prof. Vladislav Inozemcev, direktor Centra za post-industrijske studije u Moskvi, i Prof. Slobodan Markovic sa beogradskog Fakulteta političkih nauka.

Pogađaju li sankcije rusku ekonomiju?

Prof. Inozemcev očekuje da ruska ekonomija stagnira u narednih nekoliko godina. Prihodi, kao i obim trgovinske razmene, opadaće za nekoliko procenata svake godine. Međutim, uticaj sankcija nije tako dramatičan kao što se prikazuje. Objasnio je da se sankcije mogu razumeti na tri načina: (1) tako su, recimo, izuzete filijale ruskih banaka u najmanje sedam država članica (uključujući Francusku, Nemačku, Austriju i Kipar) – kao i (2) trgovina gasom, zato što su brojne članice EU energetski zavisne od Rusije; (3) ruske kompanije ne mogu više pozajmljivati novac od banaka sa Zapada (čije su pozajmice bile 5-6 procenata jeftinije od onih u Rusiji). U tom smislu, prof. Inozemcev tvrdi kako Rusija može „preživeti“.

moscow-school-seminar_3

Da li je Srbija politički i ekonomski važna Rusiji?  

Inozemcev ističe kako su “Rusi opsednuti geopolitikom”. Fokus je na njihov trenutni sukob sa Zapadom i osećanje anti-amerikanizma gde se Srbija prepoznaje kao poželjan saveznik, nasuprot Crnoj Gori koja je izabrala NATO. S ekonomske strane gledano, međutim, Rusija ne traži nova tržišta, već kao svoje glavne ekonomske partnere i dalje vidi zemlje EU (i sve više Kinu), te uloga Srbije ovde nije značajna. Rusko rukovodstvo je u međuvremenu postalo pragmatičnije, što opet ne mora izazvati dugoročne posledice u odnosima sa Srbijom. Ruska spoljna politika se zapravo menja velikom brzinom. Iluzorno je, međutim, očekivati da Srbija postane tako bliska Moskvi kao što je to, recimo, Belorusija.

moscow-school-seminar_5

Nastaje li nekakav novi kvalitet u bilateralnim odnosima?

Prof. Marković je naglasio kako je u istoriji Srbija svega 8-10 godina imala “dobre međuvladine odnose” sa Rusijom (1912-1917 i 1944-1948). Štaviše, Kraljevina Jugoslavija nije priznala SSSR sve do 1940. Tek kada je Rusija podržala teritorijalni integritet Srbije po pitanju statusa Kosova, njen uticaj u Srbiji je ponovo počeo da jača. Pa ipak je uticaj srazmerno skroman: (1) ekonomski odnosi ostaju u domenu energetike; (2) vojni odnosi su na nivou retorike bliski, ali u stvarnosti se kreću u suprotnim pravcima; (3) dok je na kulturnoj ravni važnija Rusija Srbiji nego obrnuto.

Dok ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da je Rusija najomiljenija zemlja i partner (41,3 procenta anketiranih u 2016), u Rusiji svega 6 od 100 ispitanika takvom smatra Srbiju (zapravo, najpopularnija je Belorusija: polovina ispitanika). Postoji, dakle, ozbiljna nesaglasnost između percepcije rusko-srpskih odnosa i toga kakvi su oni u stvarnosti. Čini se, ocena je prof. Markovića, da postoji nekakva iracionalna privlačnost Rusije u Srbiji, za koju on nalazi opravdanje u podršci oko pitanja Kosova, ali i jakom uticaju Pravoslavne crkve. Najzad, Marković zaključuje, Srbi veruju da je sa Rusijom teško, ali bez nje – teže.

(Fotografije Jelena Volić; tekst Karsten Špandau)