Razgovori o arhitekturi, ne o politici

Đorđe Popović

03. октобра 2017

Razgovori o arhitekturi, ne o politici

Mimo visoke politike, daleko od teških reči, briselskih pregovora i zategnutih odnosa Beograda i Prištine, Beogradski fond za političku izuzetnost organizovao je projekat i seminar “Kroz inovacije do poverenja i promene svesti”, koji treba da poveže mlade stručnjake iz različitih oblasti i na taj način doprinese prevazilaženju barijera, saradnji i upoznavanju.

U Beogradu su se okupile arhitekte i urbanisti. Pored ovdašnjih mladih stručnjaka, tu su bile i kolege iz Kosovske Mitrovice i Prištine. Govorio se srpski, govorio se i albanski, ali su se svi dobro razumeli.

Osnovni utisak je da ima mnogo sličnosti, da nas mnogi problemi povezuju i da su rešenja manje-više ista. Baš zbog toga, iskustva bi mogla mogla da nas dovedu i do rešenja tih problema”, smatra programski koordinator u BFPE Đorđe Popović.

SPAJANJE: Projekat spaja Beograd, Prištinu i Kosovsku Mitrovicu.

Miodrag Ninić (popularni Miki Limunada) proveo je naše učesnike kroz Novi Beograd.

Ideja nam je bila da spojimo profesionalce iz tih gradova, da se odmaknemo iz te visoke političke priče. Ovo je prvi od šest simpozijuma koji će biti organizovani i posvećen je arhitektama i urbanistima, a ostali simpozijumi biće namenjeni lekarima najrazličitijih specijalnosti”, objašnjava Popović i dodaje da će se raditi i na povezivanju mladih programera i žena preduzetnica, pa će biti održana i četiri sajma preduzetnica.

Proletos je bio organizovan i Hakaton, gde su programeri radili na razvijanju aplikacija za mobilne telefone, program je bio toliko uspešan da će biti i ponovljen krajem godine.

Plan je i da u Beograd dođu da predstave svoj rad i nekoliko pojedinaca, profesionalaca koji su prepoznati na Balkanu.

Iva Čukić kaže da nije bila ni u Prištini ni u Kosovskoj Mitrovici, ali bi volela. Ipak, imala je priliku da se upozna i sarađuje s nekim od kolega, pa joj se, kada je o urbanizmu reč, sve čini vrlo sličnim.

“Radila sam s kolegama iz Prištine. Gotovo da nema razlika u nekim stvarima. Ja se najviše bavim korišćenjem javnih svojina i saradnjom sa grupama koje se bave kulturnom produkcijom i bio mi je zanimljiv projekat oko prištinske hale ‘Boro i Ramiz’, gde su se ljudi okupili da je na neki način aktiviraju, kao i jedan objekat iz industrijskog nasleđa za koji je takođe pokrenuta inicijativa za njegovo korišćenje. To je nešto što je aktuelno i u Beogradu i u ostalim gradovima u Srbiji, a ne postoji dovoljna veza i razmena iskustava oko toga na koji se način neka slična stvar može raditi”, kaže Čukić.

Panel diskusija u kojoj su učestvovale Iva i Sadija.

Sadija Keljmendi je arhitekta i urbanistkinja iz prištinskog Centra za urbana istraživanja i asistentkinja na fakultetu. U Beogradu je bila samo u prolazu, dok je još bila mala, ali govori na srpskom bez ikakvih problema.

Prvi put ovde dolazim kao odrasla osoba, kao arhitekta i imam priliku da od svojih kolega slušam i da kroz obilazak mnogo saznam o razvoju Beograda. Nosim lep utisak, sada sasvim doživljavam Beograd. Gledala sam s kolegama često Beograd preko Gugla i znala sam da ima više zelenila nego u Prištini i na Kosovu”, priča nam svoje utiske.

Dopale su joj se i široke ulice, novobeogradski bulevari.

“Novi Beograd je nešto stvarno lepo i mi u Prištini imamo minijaturne delove Novog Beograda u naselju Ulpijana. To je naselje iz istog perioda, građeno je 60-ih, 70-ih godina”.

IDEJE: Sličnost su i neformalna naselja kojih je puno i na Kosovu.

“I kada je reč o neformalnim na-seljima, ona kosovska imaju manje zelenila. Nekim planom se ipak Kaluđerica opet možda može nekim planom urediti, veće su šanse za to. Kaluđerica je koncentrisana i ima oko 40.000 stanovnika, dok u Prištini ima više neformalnih razuđenih naselja”, poredi Sadija.

Sistem planiranja se na Kosovu kompletno promenio i počelo je strateško planiranje, dok u Beogradu još postoje urbanistički planovi. Sadija se zalaže za kombinaciju s tim konvencionalnijim sistemom.

“Mobilijar je kreativan na javnim površinama. Lepo je uređenje parkova i zelenih površina, mogli bismo primeniti nešto od toga i u Prištini”, vratiće se Sadija sa mnogo ideja u svoj grad.

B. Milovanović za Novi Magazin br. 336, 5. oktobar 2017.