Mapiranje potencijalnih migranata iz Srbije i povratnika u Srbiju

Istraživanje "Mapiranje potencijalnih migranata iz Srbije i povratnika u Srbiju", Beogradski fond za političku izuzetnost realizovao je u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

Mešovite migracije i razvoj Političko i društveno uključivanje

Mapiranje potencijalnih migranata iz Srbije i povratnika u Srbiju

Preuzmite studiju:

Bez obzira na dobru volju države, koja je od 2009. godine krenula u implementaciju određenih strategija u vezi sa povratničkom populacijom, rezultati na terenu su još na niskom nivou i zavise od kapaciteta lokalnih zajednica da usvoje te mere.

U istraživanju se konstatuje diskrepanca između podataka koje ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i nepovoljnih odluka EU prema migrantima koji po prvi put podnose zahtev za azil, odnosno da srpski organi vlasti ne prepoznaju oko 12,000 osoba sa migrantskom istorijom.

„Povratnici se danas u najvećoj meri oslanjaju na nevladine organizacije, koje im daju besplatnu pravnu pomoć, kao i pojedince koji se bave pitanjem readmisije”, naveo je u razgovoru za Tanjug programski koordinator BFPE i pisac studije Damjan Malbašić.

On ističe da najveći broj povratnika često ima problem sa dobijanjem ličnih dokumenata, a to im potom onemogućava pristup određenim elementarnim građanskim pravima, socijalnoj zaštiti, a imaju problema i pri zapošljavanju.

Malbašić navodi da je, kad je reč o mehanizmima readmisije, primarni prihvat veoma dobro organizovan, budući da postoji i Kancelarija za izbeglice i migracije na aerodromu, kao i uprava MUP-a koja se bavi tim pitanjem, ali se problemi dešavaju kada ti ljudi dođu u lokalne zajednice u koje se nasele.

“Povratnici se prvo suoče sa problemom skućavanja, jer još nisu iskorišćena velika sredstva iz državnog budžeta i međunarodnih institucija za pomoć ljudima za primarno skućavanje ili za popravku i rekonstrukciju kuća”, kaže Malbašić.

Malbašić smatra da je koren pitanja readmisije visoka nezaposlenost u društvu, te da su ranjive grupe, kojima često pripadaju i ljudi koji postanu povratnici, primorane da traže posao van granica Srbije.

“Kada smo razgovarali sa povratnicima, pokazalo se da najveći broj njih ima zelju da se vrati u Nemačku ili druge zemlje EU. Međutim, oni žele i da ostanu u Srbiji koja je njihova zemlja, ali imaju problem sa zapošljavanjem i dok se ne reši to pitanje, povratnici će nastaviti da budu jedna od tema u Srbiji”, zaključuje Malbašić.

Kad je reč o profilu povratnika, oko 82 odsto građana koji su deportovani iz inostranstva u Srbiju su Romi.

To je zvanična statistika Komesarijata za izbeglice i migracije, koji se bavi primarnim prihvatom deportovanih ljudi, kaže Malbašić.

Razlog je, navodi, vrlo jasan – Romi su socijalno isključeni u Srbiji, suočavaju se sa ekstremnim siromaštvom i diskriminacijom, posebno na polju rada.

Malbašić, takođe, ističe da je jedan od osnovnih problema u vezi sa readmisijom merenje broja povratnika, budući da je istraživanje pokazalo da ni Srbija ni EU nemaju konačne podatke o broju ljudi koji prelaze granicu. To je zato što je readmisija pravno neobavezujuća, odnosno povratnici ne moraju da se prijave bilo kom državnom organu po svom povratku u Srbiju.

Dodatni problem je i činjenica da centri za socijalni rad još ne primenjuju mere, koje bi mogle da prepoznaju povratnike kao specifičnu kategoriju.

S druge strane, nevladine organizacije predstavljaju sponu između države i povratnika, kaže Malbašić, te ističe da država još nije svesna svih problema sa kojima se povratnici suočavaju kroz sistem.

Studija o potencijalnim migrantima iz Srbije i povratnicima u Srbiju predstavljena je na skupu “Beogradski dijalozi” koji će, treću godinu za redom, biti održan 13. septembra u organizaciji BFPE.

 

U okviru Programa

Sve naše programske aktivnosti na jednom mestu; ideje; analize; predlozi politika; izveštaji sa konferencija i događaja koje smo organizovali.