Liht: Dijaloga je malo, političari pribegavaju populizmu

BFPE Office

15. октобра 2017

Liht: Dijaloga je malo, političari pribegavaju populizmu

Jedan od osnovnih principa demokratije je dijalog, a njega na ovim prostorima ima veoma malo. Građani su se povukli u svoje mikrokosmose, što zbog toga što se ne pronalaze u onome šta vide, što zbog straha da će biti kažnjeni ako učine nešto što ne odgovara vladajućim elitama, ocenile su sagovornice N1 Sonja Liht i Sonja Stojanović Gajić.

„Mi ovde pre svega, diskutujemo vrlo malo. Da bismo zaista disali ‘punim demokratskim plućima’ nama nedostaje javna debata na sve važne teme s kojima se kao društvo suočavamo. Toga imamo malo, i u medijima, a još manje izvan medija…kao da su građani povukli iz javnog života“, ocenila je direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić kaže da su se ljudi povukli u svoj mikrokosmos, jer „osećaju da se ne pronalaze u ovome što vide, a tu je i to zastrašivanje, da ako uđete u neki dijalog, ako kažete svoje mišljenje, dobićete pretnje“. „Ne postoji atmosfera u Srbiji da se vodi dijalog, da se sasluša mišljenje drugih“, rekla je.

Prema rečima Liht, Beogradski bezbednosni forum, koji je održan u Beogradu po sedmi put, bio je mesto gde su se čula različita mišljenja.

„Forum je bio vrlo različit po temama koje su sve u biti govorile o urušavanju demokratije i vladavine prava, čak i tamo gde bi čovek najmanje očekivao, a to su razvijene demokratske zemlje. Glavni kvalitet je da smo sa različitih strana mogli da priđemo svim tim temama, imali smo jako dobre govornike, a ja bih izdvojila panel o nejednakosti, gde se pokazalo da je jedan od osnovnih razloga za urušavanje demokratije i jačanje populizma – produbljivanje jaza između građana i elita, i to ne samo političkih elita“, ocenila je Liht.

Kako je rekla, pokazalo se da je taj jaz mnogo veći prema elitama nego prema onima koji drže najveći deo svetskog kapitala u svojim rukama.

„Deset odsto vlasnika je u posedu 2/3 kapitala na svetu…Veliki je jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju. Za sada se bes ne okreće prema njima, nego ka onim elitama koji su zapravo posrednici između njih i običnih građana, a to su upravo političke elite, ljudi na vlasti“, rekla je Liht.

Određeni političari reše da se poigraju populizmom, kao lakšom strategijom, i kroz zastrašivanja nečim drugim i drugačijim, bilo da su u pitanju migranti, kao što je slučaj u Austriji i Mađarskoj, ili u našem slučaju susedi, ne bi li dobili podršku građana“, kaže Sonja Stojanović Gajić.

Na pitanje šta su učesnici foruma imali da kažu na tu temu, Sonja Stojanović Gajić kaže da oni „nisu imali priliku da o tome govore, jer se o toj temi pričalo na kraju“, ali da su učesnici foruma „locirali problem u populizmu“.

„Upravo zbog tog jaza među elitama, određeni političari reše da se poigraju populizmom, kao lakšom strategijom i kroz zastrašivanja nečim drugim i drugačijim, bilo da su u pitanju migranti, kao što je slučaj u Austriji i Mađarskoj, ili u našem slučaju to su susedi, kao neka vrsta pretnje, da kroz to zastrašivanje dobiju podršku građana“, rekla je Stojanović Gajić.

Ona je naglasila i da su na panelu o populizmu na Beogradskom bezbednosnom forumu kolege iz Mađarske i Poljske istakle da vrlo često ti političari koriste institucije i demokratski proces da dođu na vlast, ali da onda povlače ne tako demokratske poteze.

„Ti izbori su često slobodni, ali ne nužno i fer. Onda dođu na vlast, čak krenu da prave neke reforme koje donose korist društvu, kao na primer u Poljskoj, kada je sadašnja desničarska vlast povećala socijalna davanja za siromašne, ali je u isto vreme krenula da ukida mnoštva drugih prava, koja su bila zagarantovana građanima i građankama Poljske, uključujući i pravo na abortus“, kaže Stojanović Gajić.

Prema njenim rečima, liberalna opozicija nije uspela da se suprostavi takvim elitama i jedino su žene u Poljskoj a protestima protiv oduzimanja tih prava, uspele da, kako kaže, postave tu crvenu liniju populistima.

sonja stojanović gajićIzvor: N1

Na pitanje da li Evropa uspeva da se snađe s tim zastrašivanjima i populizmom, Stojanović Gajić kaže da je Evropa trenutno traumatizovana zbog terorističkih napada u glavnim gradovima, iako, kako kaže, statistika pokazuje da je veći broj žrtava u Evropi bio 70-tih godina i da su sada države bezbednije.

„Ali, strah je sada mnogo veći, što pokazuje i primer Francuske, gde kolege kažu da je veoma teđko razgovarati sa nekima druge veroispovesti, u zemlji koja je ideal slobode i borbe za ljudska prava“, kaže Stojanović Gajić.

„Važno je da imamo razgovor o svemu. Ljudi koji su neobavešteni, koji su ignoranti, njih je mnogo lakše zavesti i lakše njima manipulisati, a na kraju, lakše ih je navesti na nasilje“, kaže Sonja Liht.

Govoreći o toj ektremnoj desnici, Sonja Stojanović Gajić kaže da je jedan od zaključaka na beogradskom forumu bio i taj da „svi mi koji ne delimo vrednosti te desnice smo u stanju da vidimo probleme građana, ali da ne radimo ono što radi desnica – da razgovaramo sa običnim ljudima“.

„I to je ono jako bitno. Desničari su jako su povezani, dobro organizovani, i ono što je važno – idu među ljude“, kaže Stojanović Gajić i dodaje: „Treba da imamo direktan kontakt s ljudima i da finansijski podržimo medije koji drugačije pišu i one koji pozivaju na uključivanje u dijalog“.

Formulisati strategiju i rešenja u odnosima s Kosovom

Konkretna strategija i rešenje za Kosovo je nešto što nama nedostaje u generalnoj politici i specifičnim politikama, kada je u pitanju briselski proces. Ja se iskreno nadam da će unutrašnji dijalog o kojem je govorio predsednik Vučić i koji je to pominjao i dao mu značajno mesto u govoru na forumu, da će ići u tom pravcu, da se konačno formuliše šta je ono što mi u Srbiji želimo da vidimo u budućem odnosu s Kosovom“, kaže Sonja Liht.

Dodaje da smo „osuđeni na saradnju, jer živimo jedni pored drugih„.

„Dakle, mi smo osuđeni na susedstvo. Mi smo osuđeni na saradnju. Moramo razmišljati i jedni i drugi…Problem je i druge strane – oni kažu ‘mi hocemo da budemo priznati’. A kako ćete zaustaviti odlazak mladih, kako ćcete poboljšati ekonomiju?…A to su sve takođe i problemi naše strane“, kaže Liht.

„Niko ne očekuje da nasa vlada izađe sa gotovom slikom, čemu onda dijalog, ali parametri razgovora, dakle šta je dijalog – ko će sve učestvovati, koje su faze, to mora da se zna“, kaže Stojanović Gajić i dodaje: „Evo, čuli smo skoro da je završena prva faza, nit znamo čime se završava i čime je počela druga faza…Ono što je bitnije je šta se očekuje da izađe iz tog dijaloga, koji su parametri, ne rešenja? Da li su parametri ‘sve što radimo je u interesu Srba na Kosovu’, da li je to parametar? Ili ‘sve što radimo ide do tačke nepriznavanja’?… Minimum parametara mora da postoji, da se zna u kojim okvirima razgovaramo, ili da se zna ta početka vizija iza koje stoji ova vlada“.

Pogledajte gostovanje u Novom danu:

Izvor: televizija N1