Kriza liderstva i struktura koja se odrazila na temeljne vrednosti Evrope

BFPE Office

22. децембра 2016

Kriza liderstva i struktura koja se odrazila na temeljne vrednosti Evrope

Četvrta runda Beogradskih dijaloga pod nazivom “Evropa između nacionalizma, populizma i proširenja” održana je prošle nedelje – 8. decembra u Skupštini grada Beograda i 9. decembra u AKUD Lola. Događaj je organizovan od strane Beogradskog fonda za političku izuzetnost u saradnji sa Forumom Srbija Nemačka i u partnerstvu s Vilfrid Martens centrom za evropske studije. Događaj je velikodušno podržan od strane Balkanskog fonda za demokratiju i Saveta Evrope, a strateški medijski pokrovitelj konferencije je Novinska agencija Tanjug.

Pregled sesija

Konferansije i koordinator programa u Beogradskom fondu za političku izuzetnost Bogdan Urošević pozdravio je goste i podsetio na početke Beogradskih dijaloga u februaru 2015. godine. Opisujući prethodne angažmane i teme, podvukao je da Beogradski dijalozi ne beže od postavljanja teških pitanja i da nastoje da okupe predstavnike različitih i suprotstavljenih ideala, stavova i političkih opredeljenja.

Uvodni govori započeti su izlaganjem Bojana Predojevića, predsednika Upravnog odbora Foruma Srbija Nemačka i direktora firme “Profine Group”. Predojević je podsetio na početke posebnog interesovanja Evropske unije za Zapadni Balkan 90ih godina nakon raspada SFR Jugoslavije. Zatim je povezao odnose Nemačke i Francuske nakon Drugog setskog rata sa odnosom Srbije i Albanije danas. Služeći se tvrdnojm V. Čerčila da “Balkan stvara previše istorije”, ilustrovao je problem saradnje i međusobnog poverenja među zemljama Balkana i izjavio da bi stagnacija procesa proširenja EU naškodio razvoju Srbije i okolnih zemalja i naposletku bi predstavljala bezbednosni rizik. Podsetio je da izbori u Nemačkoj i Francuskoj tek predstoje i da je “tronožac stabilnosti“ već oštećen Bregzitom. U isto vreme, Predojević je podvukao da se Zapadni Balkan u velikoj meri oslanja na Nemačku u procesu pomirenja i postavio je pitanje da li je tendencija referenduma za izlazak iz EU početak “jugoslavizacije Evropske unije”.

Jadranka Joksimović, srpska ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, izjavila je da je izraz “Zapadni Balkan” prema njenom mišljenju čisto politički prostor koji služi tome da okupi zemlje koje još uvek nisu postale članice EU. Potom je pojasnila da Albanija i Srbija nisu u istoj situaciji kao što su bile Francuska i Nemačka, iako je naglasila da bi ekonomija i pragmatična šerenja trebalo da predstavljaju primarni fokus Srbije. Ministarka je napomenula činjenicu da većina srpskih građana želi da živi, radi ili stuidra u nekoj od zemalja članica EU, što njoj govori da građani duboko razumeju značaj i pozitivne strane članstva u Evropskoj uniji. Iako ovaj čitav proces traži mnogo vremena i truda, Joksimović je objasnila da za evropske integracije nije bitan samo broj otvorenih poglavlja i određivanje datuma, već da taj proces sam po sebi predstavlja i odličan mehanizam za razvoj Srbije i reformu. “Istorija nije samo proces učenja, to je i proces napuštanja onoga što se ispostavilo da je pogrešno”, zaključila je ministarka Joksimović.

Nj.E. Aksel Ditman, Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji pozabavio se idejom da je svet ušao u eru “posle istine” i prepoznao je nezavisnost i odgovornost medija kao glavni problem u budućem razvoju. Ditman je pohvalio Srbiju jer je pokazala svoju dobru, filantropsku stranu tokom migrantske krize, pri čemu je publici jasno stavio do znanja da se Nemačka zalaže za otvaranje tri nova poglavlja u procesu integracije Srbije u EU. Dalje je analizirao trenutnu situaciju u Evropskoj uniji i zaključio je da, iako nisu svi problemi rešeni, Evropa i dalje uspeva da ponudi konkretna rešenja i preduzme praktične akcije. Njegova ekselencija je podsetio da su svi nedavni izazovi bili po svojoj prirodi transnacionalni i da je jedinstvo ključ rešenja, jer nijedna država ne bi bila u stanju da samostalno izađe na kraj sa krizom.

Zamenik ambasadora EU u Srbiji, Oskar Benedikt pokazao je zadovoljstvo proevropskom orijentisanošću srpskih političkih predstavnika, premda je istakao da je otvaranje novih poglavlja prvenstveno simbol napretka koji treba da bude praćen preduzimanjem aktivnih koraka i direktnim suočavanjem sa izazovima. Prepoznavši postojanje pesimizma i straha od raspada Eu, pozvao je predstavnike i intelektualce da pomognu u održavanju optimizma i saradnje. Benedikt je opisao populizam kao glas ljudi protiv korumpiranih elita, ljudi koji žele da odbrane svoj identitet, ali koji su obuzeti strahom i besom. Strah je, prema Benediktovim rečima, naš najveći neprijatelj koji nas može navesti da biramo lakša, ali verovatno ne i najbolja rešenja. “Da li smo sigurni da želimo Evropu pre Evropske unije, Evropu koja je bila podeljena i nestabilna?” – upitao je g-din Benedikt, navodeći dve najveće potrebe EU: transnacionalnu saradnju i političku stabilnost zemalja članica.

Beogradski Dijalozi Thinking Instant

Foto A Andjic BFPE FSN

Profesor Adam Fagan, direktor Škole politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kraljice Meri i gostujući profesor na Londonskoj školi za ekonomiju, održao je uvodnu reč za plenarni deo konferencije. Fagan je primetio da se i levičarski i desničarski populizam odlikuju nedostatkom demokratskog glasa. Pozvao je intelektualce i donosioce odluka da se posvete izazovima, da stave trenutnu krizu u istorijski kontekst i podsetio je tom prilikom na razloge za sam nastanak EU. Navodeći specifične primere razvoja i rasta, kako u zemljama članicama tako i u zemljama kandidatkinjama, ilustrovao je moć članstva u EU da transformiše institucije i stvori otpornost na krize i pretnje. Dalje je objasnio da evropski okviri nikada nisu predstavljali odbranu od populizma i nacionalizma, niti su bili sredstvo za sprečavanje političkih pokreta, već su služili kao normativni mehanizam za stvaranje politika i obezbeđivanje efikasnosti i transparentnosti. Priznajući da je kontekst Zapadnog Balkana drugačiji od prethodnih inicijativa za proširenje u centralno-istočnoj Evropi, Fagan je nedvosmisleno izjavio da je pogrešno odbaciti čitavu ideju jedinstva, napretka i saradnje zbog postojanja trenutne krize. „Nove institucije deluju; novi pravni i ekonomski okviri EU deluju“, izjavio je Fagan, pri čemu je podvukao da svaka pozitivna reforma u nekim situacijama može biti poništena. Analizirajući situaciju u civilnom sektoru, Fagan se nije dvoumio da pomene ulogu NVO sektora u Srbiji koji, prema njegovom mišljenju, s vremena na vreme više liči na formu vladavine nego na pravu manifestaciju civilnog društva. Istakao je mogući gubitak momentuma odnosno „bekslajding“ Srbije kao jednu od najvećih pretnji ukoliko dođe do odlaganja procesa proširenja EU. Fagan je zaključio svoj govor postavljajući pitanje „Ako ne EU, šta onda?“

Dve prateće panel diskusije, u kojoj će učešće uzeti istaknuti političari, istraživači i eksperti u oblasti evropskih studija, međunarodne saradnje i razvoja, posvetiće se problemu porasta nacionalizma i populizma u zemljama Evropske unije, krizi evropske ideje i mogućnostima za dalje proširenje EU.

 (I) Panel diskusija: Porast nacionalizma i populizma u Evropskoj uniji: uticaj na evropsku ideju

Panellisti/panelistkinje: Antonis Klapsis, gostujući predavač, Grčki otvoreni univerzitet i Univerzitet Pafos u Napulju, alumni gostujući saradnik, Vilfred Martens centar za evropske studije; Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba; Gert Vajskirhen, bivši član nemačkog Bundestaga; Moderatorka: Jelena Volić Helbuš, generalna sekretarka, Forum Srbija Nemačka; integrisana ekspertkinja, Beogradski fond za političku izuzetnost.

Foto A Andjic BFPE FSN

Prvi panel je otvorila moderatorka Jelena Volić-Helbuš pozvavši učesnike da ne posmatraju nacionalizam, populizam i njihovo poreklo kao tabu teme, već da o njima otvoreno diskutuju; takođe je savetovala da se proširenje EU ne uzima „zdravo za gotovo“, već da se posmatra kao značajno postignuće. Predstavila je Gerta Vajskiherna kao prijatelja bivših jugoslovenskih država i jednog od učesnika u osnivanju EU. Vajskirhen je objasnio da je Jugoistočna Evropa posmatrana kao region bliskiji Jugoslaviji nego Evropskoj uniji tokom 70ih i 80ih godina; 80ih je Srpska akademija nauka i umetnosti objavila manifest novog nacionalizma koji je, prema rečima Vajskirhena, „preoteo“ Miloševićev režim. Panelista je izjavio da je u to vreme zagovarao prijem čitave strukture tadašnje Jugoslavije u EU, kao i da je njegova ideja naišla na značajnu količinu skepticizma. Ali po njegovom stanovištu, ovaj „skok poverenja“ ne bi uneo nacionalizam u EU, već bi mogao sprečiti kasnije sukobe. Vajskirhen je naglasio da je najveća uloga EU do sada bila prevencija nasilja u Evropi. Povodom nedavnog razvoja događaja u Britaniji i Sjedinjenim državama, Vajskirhen je uočio kao zajedničku crtu Bregzita i Trampa to što populisti u oba slučaja pokušavaju da „uberu plodove“ krize; zaključio je da, iako populizam i fašizam nisu u osnovi isti niti se moraju javljati istovremeno, populizam može poslužiti kao „katalizator“ ekstremnijih stavova i mera.

Nakon prvog predstavljanja, gđa Volić-Helbuš je podvukla da je život u nemačkom društvu značio suočavanje sa istorijom u svakom trenutku i da se nemačka demokratija zasnivala na ovoj obazrivosti, ali i da se grčka ekonomska kriza posmatra kao događaj koji je započeo razvoj trenutne situacije u EU. Antonis Klapsis je dekomponovao tu ideju, ali je primetio i da današnji evroskepticizam ne predstavlja novi talas koji smatra da EU nije rešenje, već sam razlog za nastajanje krize. Iskoristio je reči konzervativne francuske političarke Marin le Pen koja je izjavila da EU predstavlja ekonomski rat, kako bi ilustrovao način na koji populisti mogu pokušati da povežu migrantsku krizu sa večno prisutnim društvenim problemima – nezaposlenjem, kriminalom itd. Putem ove ilustracije je zaključio da populisti u EU tvrde da žele da zaštite „hrišćansku tradiciju“ i vide trenutnu migraciju kao bezbednosnu pretnju. Prema Klapsisu, nacionalisti su izgubili svoj nacionalni suvereni raj i sada baziraju svoje ključne odluke na rezultujućim emocijama, ne na razumu ili činjenicama. Klapsis je takođe primetio da mnogi ljudi smatraju da im nisu potrebne EU regulative i veruju da se razumeju bolje od elita, stoga traže nove vođe koje će to njihovo verovanje i potvrditi. Zatim se, prema njegovom stanovištu, populisti igraju sa strahom običnih ljudi u ovom svetu koji se stalno menja i guraju ih u boj protiv bilo čega što vide kao „sistem“. Zaključio je da je Bregzit referendum bio glas protiv globalizacije, ali da se sa krizama može izaći na kraj samo saradnjom, što se trenutno ne dešava.

Volić-Helbuš je dodala da se trenutno suočavamo sa digitalnom i tehnološkom revolucijom sa kojom svet nije spreman da se suoči, što stvara unutrašnju krizu. Postavila je pitanje sposobnosti EU da reši do sada nerešene probleme zemalja članica, na šta je Čedomir Antić odgovorio da Evropa nije pokazala želju za reformom od 1992. godine i da mora postojati neka vrsta odgovornosti Brisela i izolovanih elita. Prema Antiću, Brisel veruje da ostatak sveta mora da oponaša njihovu modernizaciju, ali im je potreban fleksbilniji pristup, uzimajući u obzir činjenicu da su pojedine zemlje članice EU imale dovoljno vremena i resursa da reše svoje unutrašnje probleme, a sada se očekuje od drugih zemalja da učine isto za kraće vreme i sa manje resursa i prilika. Savetovao je da se ne poriče efekat Bregzita i da se drugi ne krive za njihove izbore, već da se ponovo povežu elite sa običnim ljudima, što bi predstavljalo pravedniji i naposletku efektivniji pristup.

Tokom diskusije, Volfram Mas, bivši ambasador Savezne Republike Nemačke, doprineo je razgovoru naglasivši da u današnje vreme ljudi nisu dovoljno involvirani u politiku i da nemaju poverenje u političare, na šta je Vajskirhen odgovorio da je došlo do sudara kosmopolitske stvarnosti i nacionalne perspektive, što se može prevazići novim, svežim licem EU. Hans Esterman iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj prepoznao je nedostatak želje za glasanjem kao jedan od glavnih problema, kao i tromost političkih elita koje ne održavaju dijalog sa svojim građanima. Antić je sa druge strane prepoznao nedostatak solidarnosti kao najveću slabost. Zaključio je Srbija mora prevrednovati svoje kulturološke obrasce i način razmišljanja kako bi nastavila svoj razvoj. Posmatrajući pitanje iz perspektive Grčke, Klapsis je našao da implementacija promena zahteva više vremena nego što su ljudi često spremni da utroše i da se mnogo toga uzima „zdravo za gotovo“; po njegovom viđenju, političari danas moraju da budu u stanju da razmišljaju i globalno i lokalno. Vajskirhen je zatvorio prvu panel diskusiju idejom da ekonomska demokratizacija treba da bude izvedena u drugačijem obliku i da pri donošenju odluka treba uzeti u obzir potencijalne gubitnike globalizacije.

(II) Panel diskusija: Proširenje kao mogući odgovor na krizu zemalja članica i zemalja kandidatkinja za članstvo u EU

Panelisti/panelistkinje: Margarida Markeš, državna sekretarka za evropske poslove, Republika Portugal; Vesna Pusić, bivša ministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, počasna predsednica Hrvatske narodne stranke; Konrad Niklevič, zamenik direktora, Civilni institut – civilna „think-tank“ platforma, gostujući saradnik, Vilfred Martens centar za evropske studije; Miša Đurković, direktor, Institut za evropske studije; Peter Fridrih, bivši federalni ministar za razvoj, Baden Vitemberg, SR Nemačka; Moderatorka: Sonja Liht, predsednica, Beogradski fond za političku izuzetnost.

Foto A. Andjic BFPE FSN

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht otvorila je drugu panel diskusiju podsetivši na prethodno doneti zaključak da bi javnost želela da bude više uključena u proces donošenja odluka. Margarida Markeš je odgovorila da nije uvek lako napustiti izolaciju Brisela, ali da je to danas od najvećeg značaja, kada je prva asocijacija na EU kriza kroz koju trenutno prolazi. Podsetila je na istorijski pristup Portugala i Španije u EU nakon dugotrajnih diktatorskih režima i podvukla je značaj evropskih okvira kao sredstava za razvoj i unapređenje. Prema rečima gđe Markeš, građani Portugala su isprva prepoznali prisustvo EU putem fondova pruženih u vidu podrške, ali je primetila i da glavni razlozi za orijentisanje Portugala prema EU nisu bili ekonomija i finansijska pomoć, već politika i mobilnost, koji su igrali veliku ulogu u socijalnoj transformaciji zemlje. Takođe je izjavila da proširenje EU uvek treba da dolazi sa strogim uslovima i to iz tri glavna razloga: zbog kredibiliteta EU, dobrobiti reforme za kandidata i za zemlje članice, ali i zbog straha pojedinih zemalja članica koje se protive proširenju u celosti. Ipak, Markeš je napomenula da duboko veruje u to da je pristup EU zadatak izuzetno vredan truda.

Sonja Liht je primetila da je ono kroz šta Srbija danas prolazi mnogo zahtevnije od pristupa Hrvatske u EU. Vesna Pusić je odgovorila da većina balkanskih zemalja ima kratku istoriju državnosti i još kraću istoriju demokratije. Prema njenom mišljenju, EU se znatno promenila od pristupa Hrvatske, ali da je put ka EU na Balkanu predstavljao zaštitu od sopstvenog delovanja; njenim rečima, EU bi mogla biti zaštitni zid za poricanje, nacionalizam i ekstremizam, jer mnoga društva sa turbulentnom istorijom imaju tendenciju da budu isključujuća i nedovoljno tolerantna. Za zemlje Zapadnog Balkana je izjavila da bi EU mogla postati referentna tačka koja pokazuje put kojim želimo krenuti. Videla je pobunu protiv elita kao pobunu običnih ljudi podstaknutu „lošim studentima“ sa dna odeljenja – primetila je da se Obama posmatra kao deo elite, dok se Tramp smatra „autsajderom“ iako dolazi iz klase bogataša. Prema gđi Pusić, Obama bi u tom slučaju predstavljao elitu ideja i mišljenja, ne elitu m oći. Ipak, panelistkinja smatra da je duboko pogrešna ideja da naprivilegovaniji članovi društva mogu ikada biti u prvim redovima borbe protiv elita. Pusić je priznala da su intelektualne elite zaboravile na šire segmente društva koje su vremenom degradirale, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje. Zaključila je da su populisti preopznali bes i razočaranje isključenih grupa, ali da ne brinu iskreno o njima, već imitiraju strast kako bi se domogli vlasti.

Konrad Niklevič je zatim dodao da se populisti često ponašaju kao da postoje jednostavni odgovori na kompleksna pitanja. Posmatrajući iz perspektive Poljske, primetio je da ljudi žele brze promene u životnom standardu i porede se sa mnogo razvijenim zemljama a ne sa svojom situacijom od pre par decenija, što je dovelo do optužbe Poljske da je prekršila Vladavinu prava EU. Po pitanju straha i skepticizma prema proširenju unutar država članica, podsetio je da se Zapadna Evropa i dalje seća slučaja Rumunije i Bugarske i da stoga oklevaju da pozdrave sledeću rundu proširenja u strahu da nove zemlje kandidatkinje nisu i dalje spremne. Niklevič je savetovao zemlje kandidatkinje da ne pružaju izgovore bilo kome ko bi želeo da odloži ili prekine proces proširenja EU, već da preduzmu jasne korake da pokažu svoju spremnost i volju.

Nakon izjave g-dina Nikleviča, Miloš Đurković je objasnio da se ljudi koji su glasali za Hofera u Austriji ne mogu smatrati fašistima, već je primetio da se oni bore protiv nametnutih autoriteta. Takođe je naglasio da su političke elite u Ujedinjenom Kraljevstvu iskoristile referendum da osiguraju sopstvenu moć, ali da se to negativno odrazilo za posledicama koje će tek postati vidljive. Đurković je pritom ilustrovao i koliko je nacionalni identitet značajan za svaku osobu u Evropi rečima: „Italijan sebe ne vidi kao Evropljanina dok ne ode u Ameriku“. Po pitanju zemalja kandidatkinja, priznaje da još uvek nisu u dovoljno dobroj formi, ali da je u ovom trenutku neophodno da imaju jasne prioritete i definitivne političke ciljeve kako bi mogle dalje da napreduju.

Jasnu podršku Nemačke za evropsku integraciju Zapadnog Blkana još jednom je podvukao Peter Fridrih, koji je podsetio da sporazum iz Lisabona nije omogućio EU da preduzme aktivnosti ili zahteva striktne uslove nakon što zemlja kandidatkinja već postane zemlja članica. Potvrdio je povratak geopolitike u politiku proširenja i izjavio da globalne promene i tehnologije takođe izazivaju socijalnu i političku transformaciju unutar EU, ali da postoji i fragmentirana politička svest širom sveta. Povodom evropskih integracija Zapadnog balkana, upozorio je da prijem Hrvatske u EU nije automatski izazvala ekonomski rast i da Srbija mora biti spremna za društvenu transformaciju. Ipak, primetio je i da postoji politička volja, kao i prostor za napredak i sazrevanje demokratije. Zaključio je svoje izlaganje dodajući da države ne mogu graditi zidove za odbranu od globalizacije, i da se EU mora angažovati u politici opravdane nade.

Tokom otvorene diskusije, Marko Čomić je naglasio potrebu za više „megafonske diplomatije“, izjavivši da obrazovanje nije samo po sebi rešenje, već preduslov za pozitivni razvoj. Video je rast samopoštovanja kao neophodnu stavku kako bi ljudi bili u stanju da zahtevaju odgovornost u politici i ekonomiji. Vladimir Vuletić je podsetio na razvoj političke situacije u Evropi 80ih kada se socijal-demokratski diskurs preusmerio ka neo-liberalnom, a gde se danas neo-liberalni diskurs okreće ka neo-nacionalnom. Prepoznao je ovu tendenciju kao posledicu krize legitimiteta. Jelena Volić-Helbuš je sa druge strane uvidela tendenciju zemalja članica da posmatraju zemlje kandidatkinje kao drugačije i nepoznate, što može naposletku voditi nejednakosti, nepravdi i besu. Prema njenom mišljenju, stav zemalja članica mora biti otvoreniji i više ispunjen dobrodošlicom kako bi se sprečilo gušenje proevropskih pokreta u zemljama kandidatkinjama. Fridrih je zaokružio diskusiju izjavom da ljudi sebe vide kao članove nacije, ne kontinenta i da je trenutna kriza pre svega sudar dva načina života i dve perspektive.

Završno obraćanje je dala Sonja Liht. Još jednom je podvuikla da i levičarske i desničarske centralne partije trenutno proživljavaju krizu identiteta, što može izazvati novi konflikt, ali da je otvorena debata jedan od najuspešnijih načina da se osigura najbolji mogući ishod ovog razvoja. Zatvorila je konferenciju izjavom da je dijalog osnovni mehanizam demokratije.

Nakon panel diskusija, održana su dva ekspertska okrugla stola – jedan u Skupštini grada Beograda 8. decembra, koji se bavio uticajem evropske krize na ekonomiju Evropske unije i zemalja kandidatkinja, dok se drugi okrugli sto u AKUD Lola 10. decembra fokusirala na koncept i viziju koje Evropa može pružiti za budućnost.

Zaključci i ishodi okruglih stolova biće sakupljeni u obliku finalne publikacije i uskoro objavljeni.

Izveštaj priredila Jovana Dimitrijević, Forum Srbija Nemačka